Још траје спор око најлепше Чачанке

Чачак – Већ 35 година браћа из Чикага, лекари Душан (69) и Слободан (68) Вучићевић, покушавају да у свој посед врате кућу покојне мајке у завичајном Чачку, али им никако не иде од руке. Чак је и амбасада Сједињених Америчких Држава у Београду (2010) упутила ноту Министарству иностраних послова Републике Србије затраживши помоћ у решавању управног спора који су покренули ови српски и амерички држављани чачанског порекла, па ни од тога не бејаше велике вајде.

Старији Вучићевић дипломирао је и на правном факултету у Чикагу (1988), и ономад је, продужујући борбу, упутио писмо министру финансија у Влади Србије Душан Вујовићу, правдајући се што то чини на енглеском јер „не би могао да се служи правном терминологијом” на нашем језику.

„Професоре Вујовићу, ви сте студирали на Харварду после вашег доктората на Економском факултету у Београду, и сигурно сте видели да је у предговору америчког устава правда прво зајемчена. Ову високу обавезу ви можете остварити у Србији ако се добрим делом ослоните и на образоване младе људе у иностранству јер су не само читали домаће законе који конфабулирају о правди, него и користили сличне у земљама где правда није лаж”, стоји на крају писма др Душана Вучићевића, упућеног министру српског трезора.

Вучићевић наводи да на речено писмо, послато 8. фебруара ове године, није добио никакав одговор из МФ, и каже у изјави за наш лист:

– Пошто је одговор изостао, одлучио сам да писмо ставим на увид „Политици”. Ипак је слободна штампа крајњи заштитник владавине права.

Спорна грађевина у центру Чачка, и онда и данас најлепша у граду, подигнута је 1903. године у академском стилу, са по 102 квадрата у приземљу и на спрату, и мансардом. Милици Вучићевић је то здање општина експроприсала 1978. године плативши власници 1,51 милион динара, и још 7.219 динара за плац. Образложење је било, наводи њен старији син, „да ће се зграда срушити ако се одмах не одузме за културне потребе Општине”.

Он објашњава да је само једну годину после експропријације Општина издала решење да се коришћење зграде уступа трговинском предузећу „Просвета”, чиме је закон изигран… Кућа је морала бити враћена, додаје, још 1981. по члану 9. ЗОЕ (Закона о експропријацији), који је забрањивао преношење коришћења. Корисник може бити само онај за којег је експропријација извршена, што значи општина а не трговинско предузеће.

„Завереници у овој отимачини су имали политичку власт, али моја мајка је имала веру у Бога да ће правда победити. Зрачак наде у правду је постао реалност у 1996. када је Општина Чачак поништила решење о експропријацији. Општина је од тада до сада увек доносила исто решење, док је политички олош у Београду креирао непостојеће параграфе да би се моја кућа држала у власништву оних који су за то добро плаћали”, написао је лекар из Чикага.

Вучићевић тврди, позивајући се на изворе и саговорнике из Министарства финансија РС, да је враћање куће једном било спречено „по наређењу из кабинета председника владе Ђинђића”, а другог пута по заповести „из канцеларије председника Тадића”.

„После наручене одлуке вашег министарства ја сам поднео жалбу Управном суду који је прогласио да је ’Просвета’ незаконито посела експроприсани објекат, те да нема законског основа да буде странка у овоме предмету. Суд је, истовремено, вратио одлуку општинском органу са налогом да овај објасни како је могао да поништи одлуку о преносу власништва објекта са Општине на ’Просвету’, јер то технички није део административног поступка. У последњој рунди, у септембру 2015. Општина Чачак је донела одлуку да ми се врати кућа у складу са одлуком Управног суда. Сада поново, у жалби вашем министарству, ’Просвета’ игнорише наредбу Управног суда, те понавља аргументе који су одбачени као незаконити. У земљама где државна управа закон поштује, за неосноване жалбе странке плаћају трошкове адвокатима стране која је била у праву.”

Др Душан Вучићевић поручио је министру финансија и ово:

„У вашем Сектору имовинско-правних послова присутно је застрашивање поштених људи, због чега је мени незаконито онемогућен повратак куће.”

И нагласио:

„Ја сам дипломирао на Медицинском факултету у Београду 1972. а као одличан студент по правилнику факултета требало је да добијем факултетску специјализацију. Недостајала ми је партијска књижица те сам одбијен. Ја се нисам покоравао злу ни тада а ни данас, него сам одмах положио поново све предмете на америчком тесту за специјализацију у САД, где су ми сместа понудили посао. После четири године, 1977. постао сам дипломирани анестезиолог. У другој половини 1977, као специјалиста, зарадио сам 50.000 долара. Игром случаја, исте године Општина Чачак је запретила да ће експроприсати кућу моје мајке, поклон њеног оца, због тобожње запуштености зграде која је била заштићени споменик архитектуре. Моја мајка је добила предрачун од приватног предузимача да ће поправка коштати 27.000 долара а ја сам послао гарантно писмо зајемчено мојим рачуном, да ће се приватни зајам на рачуну Милице Вучићевић безусловно исплатити. Али, Општина је игнорисала депоновану суму и спровела експропријацију без саслушања моје мајке.”

У приземљу спорне зграде годинама је била „Просветина” књижара, затим је била издата продавцима ципела, а сада је ту нова пекара, такође у закупу.