За храну– два евра дневно

Живот просечне породице у Србији, која месечно на располагању има око 60.000 динара граничи се са сиромаштвом. Више од половине новца потроши се на храну и рачуне, а све преко тога сматра се луксузом. За већину одлазак у позориште, изласци, куповина гардеробе, обуће и путовања постали су незамисливи.  

– То није нормалан живот, потрошачи једва састављају крај с крајем, њихов стандард је и даље изузетно низак. Потрошачка корпа може да подмири неке основне потребе када су у питању основне животне намирнице – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

Он каже да се ми данас нажалост бавимо темом која се односи на пуко преживљавање, а не на квалитет живота и шта нам је све потребно да би се човек остварио као друштвено и социјално биће које има потребу и за другим садржајима осим одласка у супермаркет по храну.

Аграрни аналитичар Војислав Станковић анализирао је структуру потрошње хране у Србији, у периоду од 2008. до 2015. године и ове податке уступио „Политици”. Ево шта показује домаћа статистика укрштена са подацима „Еуростата” – Агенција за статистику ЕУ.   

Просечна породица у Србији више од трећине месечног буџета троши на храну и безалкохолна пића ( 35,5 одсто). Ово је огроман издатак у поређењу са домаћинствима у земљама ЕУ која на намирнице у просеку издвајају свега 19,4 одсто. Али ни на овом тржишту благостање није подједнако распоређено – најмање новца за храну издвајају Британци  (12 одсто), а највише Румуни, који на одлазак у радњу по потрепштине дају половину месечних плата. Поражавајуће је и када видимо шта данас претежно купујемо и колико је сваком члану домаћинства месечно на располагању. Статистика показује да нам у просеку припада по 61 евро, што је око два евра дневно за сва три оброка.

– Ако се пореди са вишегодишњим просеком (2008–2014) потрошња свих прехрамбених производа током прошле године је у паду. Уколико се посматрају прошла и претпрошла година, евидентно се мање купују  производи такозваног вишег стандарда у потрошњи, што су рецимо месо и млеко, њихове прерађевине и воће – каже Стаковић. Према његовој анализи потрошња свежег меса је у прошлој години износила око 39 килограма по становнику, што је изузетно скромно у поређењу са земљама ЕУ које троше 65,5 килограма у просеку. Слично је и са млеком – потрошња у нашој земљи двоструко је мања у односу на просек у Унији. Заостајемо и у куповини воћа и поврћа.

– Хлеб и пециво као и живинско месо су храна коју више купују грађани са ниским примањима. Њихова потрошња прошле године је порасла и то је показатељ што указује да је и сиромаштво у порасту. Са друге стране, продаја јунећег и говеђег меса је минимална и у паду што је и логично, јер су ово најскупљи производи у овој категорији – каже Станковић. Он сматра да сви показатељи говоре да је нужна реформа постојеће економске политике и тек са већом потрошњом можемо да рачунамо на оживљавање пољопривредне производње и прехрамбене индустрије. То би довело и до нижих цена али и веће конкурентности наших произвођача на домаћем и страним тржиштима.

Како је недавно било речи на округлом столу посвећеном положају потрошача у Србији, и у трговинама се осећа да су новчаници све тањи. То се види по промени куповних навика и структури намирница које се примарно купују. Неки од представника највећих трговинских ланаца и произвођача меса признали су да ови сектори и те како осећају пад стандарда становништва. Профити у месној индустрији били су прошле године мањи за 10 одсто, док трговци истичу како су велике куповине или пуна колица прошлост. Куповина се свела на свакодневне набавке најосновнијих намирница.