Сурдуличким трубама на зидине Јерихона

„Инциденти и вербалне провокације нису ни у чијем интересу и ми се од њих оштро ограђујемо, сада и убудуће”, истакла је председница Извршног одбора Социјалистичке партије Србије Дијана Вукомановић, коментаришући дистанцирање своје странке од групе присталица које су у суботу испред београдске Арене погрдно скандирале лидеру напредњака Александру Вучићу. У саопштењу социјалиста, уз извињење премијеру Вучићу, наводи се да је реч о „наводним присталицама СПС-а”, „15 примитиваца” и „групи непознатих људи”.

У сваком случају, то је био нови повод за напредњачке изливе незадовољства и ново правдање социјалиста. Сличне ситуације понављају се практично од 2012, откад су СПС и Српска напредна странка у коалицији, али то досад није утицало на њихову сарадњу. Мањи партнер се увек повлачио и извињавао, било да се Бранко Ружић сликао са неким политичким „непријатељем”, било да Милутин Мркоњић изјави да је „Прокоп само прекречен”, било да главни сурдулички социјалиста Новица Тончев неком „отровном” изјавом увреди било кога из напредњачких редова.

Можда ће околност да се најновији испад догодио две недеље пред изборе другачије деловати на способност СНС-а да прашта. Можда ће сурдуличке трубе, попут оних из легенде о рушењу зидова Јерихона, срушити блок СНС–СПС? Мада, овог пута се сам Тончев, чији су суграђани „осумњичени” за провокативно понашање, оградио од њих. Каже, трубачи које је довео да увеличају предизборни скуп СПС-а (а који су деловали као „музичка пратња” групи која је скандирала „Вучићу, педеру”) нису скандирали Вучићу, нити је он организовао некога да то чини.

„Ни ја, нити било ко из руководства СПС-а не може да буде одговоран за понашање било ког појединца који је симпатизер СПС-а”, саопштио је Тончев после овог инцидента.

Симпатизери СПС-а у Комбанк арени у Београду (ФотоТанјуг)

Тврдећи да не постоји анимозитет присталица СПС-а према напредњацима, извор из врха Дачићеве партије уверава да је реч о локалним проблемима који постоје на многим местима и међу различитим партијама. Када је реч о СПС-у и СНС-у, сукоби су забележени и у Врању, Горњем Милановцу, Апатину, али је у Сурдулици на талону политичко напредовање Новице Тончева. Ако на локалним изборима убедљиво победи и остане председник општине, готово је извесно да ће коначно постати и потпредседник СПС-а.

Уз осуду и извињење због инцидента, социјалисти су саопштили и да ће покушати до краја да разјасне тај догађај. Сумњиво им је, изгледа, то што се та група људи у време почетка скупа још налазила на платоу испред Арене, па питају „ко их је снимао и да ли је можда реч о организованој провокацији с идејом да се унесе тензија у односе СПС-а и СНС-а”.

Дијана Вукомановић за наш лист подсећа да су поједини политички аналитичари, попут агенције Клипинг, већ оценили да коалиција СПС–ЈС води најчистију, позитивну и, што је најважније, програмску кампању, с нагласком на социјално-економска питања.

„Организованост и озбиљност наше наше партије показали смо управо у Арени, где се окупило 25.000 људи из свих крајева Србије и где се није десио ниједан инцидент. Сцене унутар Арене су права слика и прилика наших коалиционих партнера и Србије”, навела је она.

Невен Цветићанин, научни сарадник Института друштвених наука, и Бојан Клачар из Цесида слажу се у оцени да је догађај испред Арене делом последица „изборне атмосфере пуне страначких страсти”. Клачар каже да то раде сви зато што обично у изборној кампањи опадну скрупули, па се изговоре ствари које дугорочно можда нису добре, али су добре за изборни резултат. Други разлог је што очигледно постоје проблеми између СПС-а и СНС-а, што потиче из групе незадовољних људи у обе странке.

„У СНС-у су можда незадовољни зато што су могли да буду и сами на власти, чиме би имали више позиција за себе, док у СПС-у вероватно постоји одређен број оних који нису срећни због односа напредњака према њима”, оцењује Клачар, подсећајући и да неке људе у СНС-у вероватно и даље мучи „издаја” СПС-а 2008, када су раскинули договор са тадашњим радикалима и приклонили се Демократској странци.

Присталице СНС-а на предизборном скупу у Великом Градишту (Фото Танјуг)

Овај испад групе присталица СПС-а Цветићанин тумачи и чињеницом да партије нису монолитне, а немогуће је контролисати све људе, као и специфичношћу локалних односа, који се некада преносе на републички ниво. Он ипак не сумња да ће руководства партија то успети да амортизују, каналишу, то јест да „мали интерес неће угрозити већи”.

„Није рационално да неко отворено, свесно и директно критикује некога с ким је годинама седео у истој влади и с ким ће можда поново да седи”, каже Цветићанин, а Клачар сматра да овакве сцене не значе да СПС и СНС не могу опет заједно у владу.

Клачар напомиње да у овом тренутку двојица кључних људи, Вучић и Дачић, не дозвољавају да те врсте проблема буду толиког интензитета да могу озбиљно да угрозе односе те две странке. Ни један ни други, додаје он, нису спремни да изговоре ниједну тешку реч и зато су те две странке и даље у релативно добрим односима.

Цветићанин наводи да треба имати у виду да су присталице партија „врло навијачки расположене”, слично навијачима у фудбалу. Поред тога, људи са локала се не могу натерати да по аутоматизму пресликају оно што се догађа на републичком нивоу.

„Локални односи су односи између локалних шерифа, веома живописни. Уопште, локал је ниво српске политике који највише личи на циркус. Тако је и у овом случају, реч је о вашарском политичком понашању ког има код присталица свих партија. То говори о степену наше политичке културе. Још нисмо постигли ниво на коме би се избегавало такво навијачко понашање”, закључује Невен Цветићанин.