Мурта, Курта, Кркобабић, Карамарко!

У Србији ових дана, тј. четири године без престанка, траје иритантна предизборна кампања пуна лагарија и празних обећања. Да нема млађанога Кркобабића, врлог заштитника пензионера, не би човек имао шта ни коментарисати. Нови адут А. Вучића рече да пензионери неће имати пензије, да „не чекају поштара“, ако не победи ауторитарни Мурта. Рече, и остаде жив, исти онај човек који је некад седео у влади с олигархом Куртом. Мало с Куртом, мало с Муртом, Кркобабић јаше и мамуза.

У најближем комшилуку наш брат Карамарко на својој „фејсбук страници” вели: „Наша не тако давна прошлост оставила нам је сјећање на превише жртава за овако мален народ. Ова истина је још тежа и болнија ако се зна да су тако бројна масовна стратишта настала као посљедица, по идеолошком предзнаку различитих тоталитарних сустава.“

Наведене речи заслужују пажњу. Присвојна заменица „наша“ везана је у првој реченици за „овако мален народ“. Пошто је брат Карамарко Хрват, јасно је да мисли на Хрвате. Овај „малени“ народ је виктимизован, јер сећа се „превише жртава“ из прошлости. Може се претпоставити да би жртава било таман, само да је народ бар мало већи. Из друге реченице се, међутим, сазнаје да су „бројна масовна стратишта“ настала као последица „различитих тоталитарних сустава“. Према томе, Хрвати су недужне жртве различитих тоталитаризама, па је логичан следећи закључак: „Осуда сваке врсте тоталитаризма и поштовање према свим жртвама, одлуке су око којих се мора ујединити хрватско друштво.“ Заиста, ако су Хрвати једни друге истребљивали у различитим „тоталитарним суставима“, онда се оваквој логици ништа не може замерити.

Но, Црни Марко наставља даље: „Зато осуђујем сваки покушај да се преко пијетета према жртвама тоталитарних сустава уносе нове подјеле међу хрватским грађанима.“ Очито, „хрватски грађани“ су страдавали у прошлости под различитим режимима, али да ли има везе о којим се то „хрватским грађанима“, да не кажемо „Хрватима“, ради. Да ли су током Другог светског рата у тзв. Независној држави Хрватској, управо вољом њеног усташког режима, систематски истребљивани њени грађани Срби, Јевреји и Роми само због тога што су били Срби, Јевреји и Роми? Може бити да им Карамарко етничка имена не помиње „да се Власи не досете“, а све зарад јединства „хрватског друштва“.

Па ипак, човек, којем је садашњи председник Владе Србије честитао победу знатно раније но што се знало да ће исти бити у стању да образује владу, позвао је све „који су најавили бојкот комеморације у Јасеновцу“, тј. Јевреје, Србе и Роме чији су преци тамо масовно страдали, да „још једном размисле о својој одлуци и да им поштовање према жртвама и поновљена осуда тоталитарног режима буду важнији од јефтиног дневног политикантства“. Према потпредседнику Владе Републике Хрватске, дакле, потомци жртава се баве „јефтиним дневним политикантством чији учинци и онако не трају дуље од два три дана“, док је управо антитоталитарном Карамарку, чији су неки од сународника истребљивали претке ових жртава, стало до њиховог поштовања и несумњиво „демократске“ осуде свих тоталитарних режима. Је ли оно Карамарко помену политикантство? Није поменуо моралну тупост.

Поентирајући, политичар данас водеће хрватске странке је закључио да јединство „у осуди тоталитаризма и поштовање према жртвама таквих политичких сустава треба остати генерацијама које долазе као наше цивилизацијско наслијеђе“. Заиста, нигде антитоталитарно лицемерје није више дошло до изражаја но у реченицама (све које је Карамарко написао, овде су верно пренете) које су укратко анализиране. Наиме, Карамарко је успео да ни жртве, тј. Роме, Јевреје и Србе, као ни антифашистички опредељене Хрвате, нити једном не помене, а писао је поводом комеморације у Јасеновцу. Уместо тога, поменуо је „хрватске грађане“ и „хрватско друштво“. Осим тога, успео је овај врли етнократа да се ни усташа ни НДХ, тј. џелата, у овом контексту уопште не сети. Не, за њега је кључно изједначавање „тоталитарних сустава“, тј. НДХ и, на основу његове идеолошке позиције, социјалистичке Југославије, иако се у конкретном случају ради о сећању на жртве геноцида у Јасеновцу, а ту ни социјализам ни Југославија, који се, узгред речено, нипошто не могу поредити с усташком ендехазијом, нису имали ни најмањег удела. А извесно је да није мислио на Туђманову Хрватску, с обзиром на то да његово дело, и на основу ове изјаве, поносно наставља.

Због свега наведеног се преостали Срби, Јевреји и Роми у Хрватској неће ове године у Јасеновцу појавити, јер би својим учешћем правдали ускогруду и гнусну етнократију насталу као исход усташтва.

Доцент на Филозофском факултету у Београду