Поштанске марке посвећене гимназијама

Овогодишње, пригодно издање поштанских марака „Наука” посвећено је обележавању јубилеја две просветне установе од великог значаја у Србији. Реч је о гимназијама – Математичкој и Карловачкој, које прослављају 50, односно 225 година од оснивања.

Аутор ликовног решења је Анамари Бањац, а марке номинала 23 и 46 динара штампане су техником вишебојног офсета у Заводу за израду новчаница и кованог новца. Тираж је 65.000 и издање садржи два коверта. Издање ће се на шалтерима пошта наћи 13. априла, у табацима од по 25 комада.

Математичка гимназија је јединствена средња школа у Србији, основана 1966. године. Захваљујући јединственим наставним методама и програмима постала је водећа национална образовна институција у области математичких наука. Угледу Математичке гимназије и њеној афирмацији највише су допринели успеси ученика ове школе постигнути на међународним и домаћим такмичењима из математике, физике, информатике, хемије, астрономије и астрофизике.

На олимпијадама и балканијадама ученици Математичке гимназије су освојили 456 медаља (52 златне, 168 сребрних и 236 бронзаних), 57 похвала и једну специјалну награду. На марки су приказани зграда ове школе и пехар који Гимназија сваке године додељује победнику јединственог такмичења – „Куп Математичке гимназије”.

Марка номинале 46 динара у част јубилеја најстарије српске гимназије приказује зграду Гимназије у Сремским Карловцима као и печат са две музе – симболима пробуђене науке и поезије. Изнад је облака који симболише незнање, а са десне стране се рађа просвета као сунце, док су на левој страни издања карловачки виногради са испреплетаном врпцом са латинским текстом – да се дарежљивошћу науци оплемењује људско достојанство. У подножју печата стоји 1791. – година оснивања Карловачке гимназије.

На марки је приказана и биста песника „Ђачког растанка”, Бранка Радичевића, једног од ученика ове образовне установе коју су похађали и Сима Милутиновић Сарајлија, Димитрије Давидовић и Јован Стерија Поповић.

Карловачка гимназија је основана 1791. у Сремским Карловцима када је историјски тренутак повољног расположења цара Леополда Другог према Србима у тадашњој Аустро-Угарској искористио митрополит Стефан Стратимировић. Он је остварио давнашњу жељу српског народа за оснивањем школе. Стратимировић је био и врховни патрон Гимназије у којој је наставни језик, као и у многим другим школама тог времена, био латински. Учили су се немачки, историја, земљопис, природне науке, антропологија, римске старине, физика, логика и моралка. Касније је уведен и грчки језик.