Џинови интернета против силеџија на мрежи

Малтретирање на интернету је горући проблем, а будући да су жене веома често жртве „Фејсбук”, „Твитер” и „Гугл” покушавају да реше проблем заједно са удружењима жена у Африци, Америци, Индији, Европи и на Блиском истоку. Они настоје да охрабре кориснике да узврате „контраговором” и на тај начин се супротставе мизогинији, расизму, претњама, застрашивању и злостављању, којима су засуте друштвене мреже. Женска удружења поздрављају сваки покушај друштвених медија да се боре против злоупотреба, али неки сматрају да овај начин није довољан, објавио је „Гардијан”.

„Не бисмо рекли да на нападе на улици жртве треба да одговоре тако што ће да узврате напад. И даље морамо да преиспитујемо да ли постоји одговарајући надзор и правни одговор и да ли се друштвени медији довољно ангажују кроз своју политику и праксу”, рекла је Сара Грин из коалиције „Крај насиља према женама”.

„Фејсбукова” шефица за глобалну безбедност Антигона Дејвис у последње време одржала је много састанака са женским групама на свим континентима. Ова мрежа има алате за борбу против ружног понашања (блокирање, брисање с листе пријатеља, бржи одговор на пријаву), тако да је главни задатак да корисници науче како да их користе.

„Гугл” је у почетној фази глобалног истраживања о мржњи, малтретирању и застрашивању на интернету, док „Твитер” сарађује са женским групама и невладиним организацијама, тужиоцима и полицијом.

С друге стране, стручњаци за безбедност критикују технолошке компаније да су недопустиво тајанствене јер не откривају праве размере проблема нити шта конкретно предузимају да се обрачунају са злостављањем.

„Твитер”, „Гугл” и „Фејсбук” одбијају да јавно саопште колико људи запошљавају да истраже пријаве, као и обим и врсту извештаја које добијају. „Фејсбук” открива једино да запошљава „неколико стотина” агената који решавају пријаве у мрежи са 1,6 милијарди чланова. „Твитер” наводи да више од 100 запослених покрива корисничку базу од 320 милиона. „Гугл” одбија да каже колико људи истражује пријаве узнемиравања, али је најавио да ће можда уврстити податке о томе у извештаје транспарентности.

Џон Кар, саветник британске владе за безбедност деце и младих на интернету, истиче да је суштински проблем то што нису доступни подаци о томе шта се све дешава на овим платформама, које су „постале јавни сервиси 21. века”.

„Било би потпуно неприхватљиво да један дистрибутер струје или водоводна компанија каже да не може да објави такве податке”, рекао је Кар за „Гардијан”.

Истраживања доследно показују да жене, посебно младе, на интернету доживљавају најозбиљније облике узнемиравања: нежељени контакт, сексуално узнемиравање, претње силовањем и прогањање. Прошлог месеца је у једној студији у Аустралији изнето упозорење да злостављање жена на интернету прети да постане „устаљена норма у дигиталном друштву”. Жртве су обично љуте због тога што ни компаније ни полиција не реагују адекватно.

„Не треба оставити жртвама да се саме боре против онлајн расизма. Друштвени медији морају да буду одговорни и да предузму оштре мере да би се ухватили укоштац с проблемом”, рекла је британска посланица Лусијана Бергер, жртва антисемитизма на друштвеним мрежама.

Шеф „Твитера” за Велику Британију одговорио је да говор мржње није настао на интернету.

„Технолошке компаније не могу тек тако да избришу мизогинију из друштва. Нетолеранција у свим облицима је дубоко укорењен друштвени проблем”, рекао је Ник Пиклс за „Гардијан”.

Он је негирао тврдње да постоји једноставан алгоритам за детекцију злостављања, али истиче да постоје иновативне мере да се открију вишеструки анонимни налози, уз могућност блокирања и пријаву малтретирања.