Džinovi interneta protiv siledžija na mreži

Maltretiranje na internetu je gorući problem, a budući da su žene veoma često žrtve „Fejsbuk”, „Tviter” i „Gugl” pokušavaju da reše problem zajedno sa udruženjima žena u Africi, Americi, Indiji, Evropi i na Bliskom istoku. Oni nastoje da ohrabre korisnike da uzvrate „kontragovorom” i na taj način se suprotstave mizoginiji, rasizmu, pretnjama, zastrašivanju i zlostavljanju, kojima su zasute društvene mreže. Ženska udruženja pozdravljaju svaki pokušaj društvenih medija da se bore protiv zloupotreba, ali neki smatraju da ovaj način nije dovoljan, objavio je „Gardijan”.

„Ne bismo rekli da na napade na ulici žrtve treba da odgovore tako što će da uzvrate napad. I dalje moramo da preispitujemo da li postoji odgovarajući nadzor i pravni odgovor i da li se društveni mediji dovoljno angažuju kroz svoju politiku i praksu”, rekla je Sara Grin iz koalicije „Kraj nasilja prema ženama”.

„Fejsbukova” šefica za globalnu bezbednost Antigona Dejvis u poslednje vreme održala je mnogo sastanaka sa ženskim grupama na svim kontinentima. Ova mreža ima alate za borbu protiv ružnog ponašanja (blokiranje, brisanje s liste prijatelja, brži odgovor na prijavu), tako da je glavni zadatak da korisnici nauče kako da ih koriste.

„Gugl” je u početnoj fazi globalnog istraživanja o mržnji, maltretiranju i zastrašivanju na internetu, dok „Tviter” sarađuje sa ženskim grupama i nevladinim organizacijama, tužiocima i policijom.

S druge strane, stručnjaci za bezbednost kritikuju tehnološke kompanije da su nedopustivo tajanstvene jer ne otkrivaju prave razmere problema niti šta konkretno preduzimaju da se obračunaju sa zlostavljanjem.

„Tviter”, „Gugl” i „Fejsbuk” odbijaju da javno saopšte koliko ljudi zapošljavaju da istraže prijave, kao i obim i vrstu izveštaja koje dobijaju. „Fejsbuk” otkriva jedino da zapošljava „nekoliko stotina” agenata koji rešavaju prijave u mreži sa 1,6 milijardi članova. „Tviter” navodi da više od 100 zaposlenih pokriva korisničku bazu od 320 miliona. „Gugl” odbija da kaže koliko ljudi istražuje prijave uznemiravanja, ali je najavio da će možda uvrstiti podatke o tome u izveštaje transparentnosti.

Džon Kar, savetnik britanske vlade za bezbednost dece i mladih na internetu, ističe da je suštinski problem to što nisu dostupni podaci o tome šta se sve dešava na ovim platformama, koje su „postale javni servisi 21. veka”.

„Bilo bi potpuno neprihvatljivo da jedan distributer struje ili vodovodna kompanija kaže da ne može da objavi takve podatke”, rekao je Kar za „Gardijan”.

Istraživanja dosledno pokazuju da žene, posebno mlade, na internetu doživljavaju najozbiljnije oblike uznemiravanja: neželjeni kontakt, seksualno uznemiravanje, pretnje silovanjem i proganjanje. Prošlog meseca je u jednoj studiji u Australiji izneto upozorenje da zlostavljanje žena na internetu preti da postane „ustaljena norma u digitalnom društvu”. Žrtve su obično ljute zbog toga što ni kompanije ni policija ne reaguju adekvatno.

„Ne treba ostaviti žrtvama da se same bore protiv onlajn rasizma. Društveni mediji moraju da budu odgovorni i da preduzmu oštre mere da bi se uhvatili ukoštac s problemom”, rekla je britanska poslanica Lusijana Berger, žrtva antisemitizma na društvenim mrežama.

Šef „Tvitera” za Veliku Britaniju odgovorio je da govor mržnje nije nastao na internetu.

„Tehnološke kompanije ne mogu tek tako da izbrišu mizoginiju iz društva. Netolerancija u svim oblicima je duboko ukorenjen društveni problem”, rekao je Nik Pikls za „Gardijan”.

On je negirao tvrdnje da postoji jednostavan algoritam za detekciju zlostavljanja, ali ističe da postoje inovativne mere da se otkriju višestruki anonimni nalozi, uz mogućnost blokiranja i prijavu maltretiranja.