Глас за Шешеља – глас против

Кад би „лајкови” с „Фејсбука” могли да се прелију у гласове, Војислав Шешељ би на изборима тесно победио Александра Вучића. Радикали поносно јављају да је страница њиховог лидера на тој друштвеној мрежи достигла је 122.700 „лајкова”, што је, тврде, за стотину више у односу на премијерову. А ако би се још налази истраживања Цесида и ТВ Прве у Војводини претворили у изборне резултате, Шешељ би био најпопуларнији опозиционар у покрајини с 10,8 одсто гласова, док би му у леђа гледали Борис Тадић, Ненад Чанак, Саша Радуловић, Бошко Обрадовић и Бојан Пајтић.

Ипак, засад је једино извесно да ће „изборна голгота” радикала од 2014. резултирати њиховим „васкрсом” и повратком у парламент, што показују и анкете: од партије која је на изборима пре две године једва намакла два одсто гласова, СРС је, према последњој анкети Фактор плуса, доспео до стабилних 7,8 одсто.

Да ли би до 24. априла радикали могли да повећају изборни  резултат захваљујући гласању из протеста? Другим речима, да ли Шешељ може привући бираче резигниране актуелном владом који ће му дати глас макар им не био идеолошки близак – баш као што су многи деведесетих година гласали за ДОС „само да Слободан Милошевић оде с власти”?

Такву могућност већ је наговестио Срђан Богосављевић, директор Стратешког маркетинга. Он је недавно у интервјуу за наш лист казао да постоји добар део међу онима који не подржавају СНС и Вучића којима је свеједно за кога ће од „противника” гласати.

„Управо зато изгледа могуће лако ’преливање’ бирача између групе грађанских и групе десних партија”, навео је тада Богосављевић.

Ипак, у случају Шешеља, аналитичари сумњају у такву могућност, тврдећи да је вођа радикала после недавне ослобађајуће пресуде у Хагу „штрпнуо” превасходно део гласова опција сродне идеолошке оријентације попут коалиције ДСС–Двери и дела десно оријентисаних напредњачких бирача.

Управо тиме је аналитичар Дејан Вук Станковић протумачио пораст рејтинга СРС-а, по Фактор плусу, с мартовских 6,1 одсто на актуелних 7,8.

„Ако посматрате степен подршке СНС-у и тој коалицији пре месец дана и сада, нешто је мањи, а Шешељев је већи у односу на претходни период. На хашку причу су сензитивни сви који гласају или за странке које су биле на власти деведесетих или за ДСС–Двери. То је бирачко тело које Шешеља може да идентификује с неком врстом политичког победника и да му да подршке”, рекао је Станковић на јучерашњем представљању резултата Фактор плуса.

Да ће тако остати, сматра и аналитичар Драгомир Анђелковић. Он наводи да увек постоје гласачи који гласају из револта, то јест који се опредељују за опцију чију политику тумаче као највећег опонента власти која им није по мери. Али, код Шешеља су присутна „релативно велика ограничења”.

„Он је превасходно усмерен на људе који су социјални губитници транзиције и лоше живе, што јесте огроман део становништва, али без јасно изграђеног политичког става, као и на оне који су национално опредељени”, наводи Анђелковић.

У таквој ситуацији, додаје он, тешко је очекивати да би Шешељ могао да привуче симпатизере, на пример, Либерално-демократске партије и Демократске странке.

„Али, можда би могао да узме неки глас и од оних који би евентуално гласали за те странке, али су генерално разочарани у све и опредељују се за некога ко им делује да је против целог система”, истиче Анђелковић.

Ипак, постоје одређене групације становништва које лидер радикала извесно неће придобити.

„Код оних делова старије популације која је некад била антимилошевићевски настројена постоји стара одбојност према Шешељу. Ма колико лоше живели и не подржавали Вучића, такви неће гласати ни за Шешеља. Код млађих људи с изграђенијим политичком ставом доминира или анационална оријентација или национална, али им се просто гади његов стил”, напомиње Анђелковић.

Поједини пак сматрају да се овакви гласови,  у случају да их Шешељ привуче, не би могли назвати протестним изјашњавањем против Александра Вучића, коме су радикали преко потребни као парламентарна опозиција пред којом ће премијер моћи да каже Европи: „Ево ко ће завладати ако ја не останем на власти.” Такву тезу изнео је амерички портал „Политико”, истичући у чланку, који су јуче пренеле агенције, да „политички посматрачи у Србији сматрају да би Шешељев изборни изборни успех могао да буде Вучићев адут”.

„Када времена постану тешка, присуство екстремиста у парламенту може да послужи Вучићу да подсети бираче, па чак и ЕУ, како би изгледала алтернатива његовом руководству”, наводи се у тексту.

Ипак, Владимир Гоати из Транспарентности Србија сматра да је таква теза „исфорсирана”.

„Политичари обично калкулишу да победе, а такав договор између Шешеља и Вучића на дужи временски период није нешто на шта би се у том контексту могло рачунати”, каже Гоати.

Предстојећи избори, додаје он, биће „симултанка СНС-а на 18 табли у којој ће напредњаци убедљиво победити”, док би СРС могао да оствари и двоцифрен резултат јер ће њихово „ловно подручје” превасходно бити „бирачи ДСС-а, који се суштински програмски не разликује од СРС-а”.

---------------------------------------------------------------

Зашто лидера СРС нема на Косову

Косовска полиција добила је налог да ухапси Војислава Шешеља ако покуша да уђе на Косово, јавили су приштински медији. Та одлука приштинског министарства унутрашњих послова обзнањена је јуче, истог дана кад су радикали одржали предизборни митинг у Косовској Митровици, којем њихов лидер није присуствовао. Као разлог за Шешељево одсуство, новинарима је, како преноси Танјуг, речено да је то зато што му „режим у Србији није издао пасош и важећу личну карту”. „Кад сам се као победник над Хашким трибуналом вратио у Београд, издали су ми нову личну карту, али и донели решење да је не могу користити као путну исправу, да с њом не могу путовати на српско Косово и Метохију, у Републику Српску, Црну Гору и Македонију”, рекао је Шешељ, који такође није био присутан ни на страначком скупу у Грачаници пре два дана.

Лидер СРС-а је, подсећа Бета, раније најављивао да ће у кампањи доћи на север Косова и разговарати са члановима и симпатизерима.