Хрватска власт пала на јасеновачком испиту

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Нова хрватска власт у Загребу због обележавања годишњице страдања у Јасеновцу доспела је у досад најбитнију репутациону кризу, због које нису дошли у сукоб само са представницима Јевреја и Срба у Хрватској него су, по свему судећи, привукли пажњу и међународних јеврејских организација.

Криза актуелне десничарске владе у Хрватској услед „обнављања усташтва” довела је до тога да ће обележавање сећања на страдање и злочине почињене од усташког режима у НДХ током Другог светског рата ове године бити организовано на три различита датума.

До тога је дошло јер су представници Јевреја услед, како су говорили, обнове усташтва у Хрватској и упорног вртења главе власти од тог проблема најавили да неће бити на церемонији на Дан сећања под покровитељством државе заказаној за 22. април, најавивши за 15. април комеморацију у властитој режији. Уз исте аргументе су се потом придружили и из Српског народног већа (СНВ), али нису одлучили хоће ли организовати комеморацију у властитој режији, или ће присуствовати оној коју организују представници Јевреја, или оној коју ће 24. априла организовати Савез антифашистичких бораца Хрватске (САБХ), који такође неће доћи на државну церемонију.

У СНВ су изричити да 22. априла неће бити у Јасеновцу, и да ће тог дана присуствовати парастосу у цркви у Млаки, коју ће водити епископ славонски Јован, и могуће двема комеморацијама, то јест јеврејских организација, као и антифашиста. „Време је да се заустави  пракса у којој ће се један дан формално комеморисати у Јасеновцу, а 364 остала дана умањивати и негирати усташки злочин геноцида у Јасеновцу и  другде у време НДХ те толерисати и оживљавати идеологију покрета који је злочин осмислио и провео”, образложу у СНВ-у.

Ако су званичници Хрватске очекивали да им помоћ дође од Николаса Дина, посебног изасланика америчког Стејт Департмента за питања холокауста, и делегације Светске јеврејске организације, који су се у понедељак састали и са председницом Хрватске, гадно су се преварили. Како сазнаје „Политика“, разговори са Американцима били су тешки, пале су озбиљне оптужбе на рачун држања хрватске власти и пропало је помирење са јеврејском заједницом у Загребу. Колинда Грабар Китаровић је била присиљена да након састанка промени тон. Изјавила је да је „забринута због јачања идеолошких подела у друштву” и да је „НДХ била најмање независна” те да је „најмање штитила интересе хрватског народа”, додавши како је „усташки режим био злочиначки”.

Ипак из реакције на ту изјаву слути се расположење дела јавности у Хрватској, будући да је глумац Божидар Алић на „Фејсбуку” одговорио да је тиме „пљунула на хрватске гробове својим љигавим слуганским наступом”. Лидер СДП-а Зоран Милановић је коментаришући Китаровићеву изјаву да је „усташки режим био злочиначки” рекао: „Ајде! Алелуја! Коначно!” Ни он неће присуствовати државној церемонији.

Хрватске власти су након најаве недоласка упорно истрајавале у оцени како се ради о „политизацији Јасеновца”, али  сем Јевреја и Срба и поједини медији, између осталог и „Јутарњи лист” истиче недоследност хрватских власти, наводећи рецимо да Томислав Карамарко као шеф једне од две највеће странке заправо никад и није био у Јасеновцу. „Својом изјавом одлуку ће прогласити бојкотом жртава, што је безобразна замена теза. Оптужује их, редом, за мањак пијетета према страдалима, за политизацију Јасеновца, да су им од одавања почасти мртвима важнија ’јефтина дневна политикантства’ – те за уношење нових подела међу хрватске грађане. О разлозима које су навели Срби и Јевреји, ни речи”, писао је „Јутарњи” у тексту са насловом: „Томислав Карамарко би прво требао клекнути у Јасеновцу, а тек онда звати Јевреје и Србе да му се придруже”. Карамарко након тога наставља и каже да „жали и саосећа са свима који су страдали и у Другом светском рату и у холокаусту, али и са жртвама комунистичког режима”. О Карамарковом односу према Јасеновцу сликовито се на „Фејсбук” профилу огласио Ранко Остојић из СДП-а, бивши министар унутрашњих послова који је написао: „Карамарку је неугодно што не може поздравити ефикасност убијања у Јасеновцу”.

Да је хрватска влада разумела о коликом је проблему реч слути се делом и из изјаве потпредседника хрватске Владе Боже Петрова који и након свега уверава како „нико не релативизује усташтво” и,, истовремено наставља у духу политике која оптужује за политиканство, рекавши како због одвојеног обележавања „пате жртве Јасеновца”.