Избори у Сирији усред пропасти примирја

Одржавање редовних избора обично је знак да је са земљом све у реду. Изузетака, међутим, има, и Сирија је један од најживописнијих.  У областима под контролом владе јуче је организовано гласање за национални парламент, које опозиција не признаје, питајући како би на биралишта, ако би то уопште хтели, требало да изађе мноштво Сиријаца које живи ван тих подручја, иза линија фронта и у опкољеним градовима из којих излаза нема.

И делимично примирје, које не обухвата читаву земљу, ионако је на ивици пропасти због ескалације борби, које никада и нису биле потпуно обустављене, па чак ни достава хуманитарне помоћи, предвиђена споразумом, на многим местима није успела јер то, како тврде Уједињене нације, није омогућила власт. Распламсавање рата под притисак ставља нову рунду мировних преговора, такође јуче отворену у Женеви, где у претходном кругу дијалога уз посредство УН није било никаквог напретка, нити на њега слуте последње, нетрпељивошћу и непопустљивошћу и даље испуњене изјаве представника сукобљених страна.

Сукоби су се опет разбуктали, нарочито у пределу око Алепа и јужно од тог града, некада највећег и најбогатијег у Сирији, дуж стратешке линије између њега и престонице Дамаска. Власт и њени покровитељи, Русија и Иран, одговорност за заоштравање борби приписују побуњеницима: најављујући велику офанзиву на Алепо уз подршку Руса, сиријски премијер Ваел ел Халаки је, како је пренео Тас, казао да ће џихадистичке групе које нису обухваћене примирјем и оне устаничке формације које су прекршиле споразум о затишју на бојиштима бити на мети војних операција. Сиријска опозиција пак уз терцирање њима склоних земаља, попут Француске, кривицу за ново дивљање рата сваљују на режим. САД, које такође подржавају устанике, оцениле су да се о споразум о прекиду непријатељстава у „огромној већини” случајева огрешила власт председника Башара ел Асада.

У сваком случају, делимично примирје је досад било једино охрабрење у Сирији, расцепаној петогодишњим ратом, а сада, по општој оцени, мало недостаје да до краја буде прегажено тенковима и разнето бомбама. Продубљивању сукоба би водило и ако, у случају да прекид непријатељстава заиста пропадне, америчка Централна обавештајна агенција одлучи да спроведе планове о снабдевању побуњеника моћнијим наоружањем, о чему извештава „Волстрит џорнал”. Саудијска Арабија, која такође жели уклањање Асада с власти, већ дуго отворено тражи одобрење Вашингтона да делове опозиције наоружа противваздушним пројектилима и лансерима, што САД досад нису прихватале, прибојавајући се да они не заврше у рукама које би их окренуле против америчких авиона – по директном укључивању Москве у сукобе, евентуално обарање руске летелице, уз непредвидиве последице тог чина по односе две суперсиле, такође је постало предметом страха.

Ако ту неке неизвесности још има, победник јучерашњих избора у Сирији је сигуран: Асад, односно његова странка, на тај начин не могу бити збачени. У деловима Алепа који су под контролом владе становници су, како је јавио „Гардијан”, скандирали „Алах, Сирија, Башар – то је све што нам је потребно”. Наоко добро расположени Асад, којег је руска интервенција спасила од пораза и вратила његове јединице на ноге, заједно са супругом Асмом, окружен подједнако насмешеним присталицама, гласао је у престоници Дамаску, у чијим предграђима се такође воде борбе.

Опозицију је и у њеном одбијању да учествује у изборима, преноси Ројтерс, подржала Француска, понављајући њену оцену да је реч о „превари” коју инсценира „репресивни режим”. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је стао иза легитимности избора, коментаришући како ће се њима избећи правни вакуум пре ванредних избора који би, према међународном плану за Сирију, требало да буду одржани отприлике 18 месеци након што нека врста прелазне владе, у року од пола године, промени устав и поједине законе.

Формирање те владе, међутим, зависи од успеха мировних преговора, које блокира несагласје око карактера те владе – треба ли она да буде влада националног јединства или тело које ће осигурати постепено одступање Асада и око тога да ли ће се, осим за скупштину, гласати и за новог председника, те да ли би у том случају садашњи сиријски вођа могао бити кандидат за још један мандат. Асад тренутно не жели ни да разговара о председничким изборима, што је могућност коју Русија дозвољава. Томе се пре неколико дана придружио и Иран, уз напомену да би Асаду морало бити омогућено учешће на тим изборима и поруку Вашингтону, који је, како је навео Али Акбар Велајети, саветник врховног ајатолаха Алија Хаменеија, преко државног секретара Џона Керија недавно затражио од Техерана да помогне у одласку Асада с власти. „С иранског гледишта, Башар ел Асад и његова влада треба да остану као легална влада и легални председник до краја његовог мандата”, преноси Ројтерс Велајетијеву изјаву. Међутим, специјални изасланик УН за Сирију Стафан де Мистура, главни посредник у мировним преговорима, инсистира на томе да ова рунда разговора у Женеви мора довести до конкретних корака ка истинском почетку „политичке транзиције”, што је израз под којим Запад подразумева Асадово мирно повлачење.