Јеремић: Генерални секретар УН мора имати кичму

„Ако мислите да идемо у правом смеру, правом брзином и да у УН не треба ништа мењати, онда ја вероватно нисам човек за вас. Тражим подршку за неопходне реформе”, поручио је Вук Јеремић у УН, представљајући свој програм, којим би требало да докаже зашто је најбољи међу досад девет кандидованих за генералног секретара светске организације. У писму које је упутио председавајућем Генералне скупштине УН, Александар Вучић је похвалио свог кандидата и његово „екстензивно дипломатско искуство”, али није пропустио да нагласи ни да је ред да кључно место у УН попуни неко из нашег дела света. „Именовањем Јеремића као држављанина Републике Србије, Србија потврђује подршку принципу географске расподеле лидерских позиција у систему УН, примећујући да ниједна земља чланица из регионалне групе источне Европе до сада није имала представника на функцији генералног секретара УН”, казао је Вучић.   

У УН је досад стигло девет кандидатура, од чега пет из земаља бивше Југославије. Четири међу њима су жене. Списку такмаца за наследника Бан Ки Муна ће се можда још неко придружити јер је „конкурс” отворен до јуна.

У протекла три дана у Њујорку је одржана јавна расправа, то јест представљање кандидата, и то први пут у седам деценија дугој историји ове организације.

Први су се представили шеф црногорске дипломатије Игор Лукшић, бивша бугарска министарска спољних послова Ирина Бокова и некадашњи португалски премијер Антонио Гутереш. Хрватска кандидаткиња Весна Пусић и словеначки кандидат Данило Тирк свој програм су изложили, док су, последњег дана, ту прилику искористили Вук Јеремић, бивша премијерка Новог Зеланда Хелен Кларк и бивши министар спољних послова Македоније Срђан Керим.

Једина кандидаткиња која је одлучила да се не представи у Њујорку јесте Наталија Герман, бивша министарка спољних послова Молдавије.

Јеремић је у Њујорку поручио да има непоколебљиву веру у вредности Уједињених нација, вредности које подразумева заклетва „не остављати никога”, без обзира на пол, расу, веру, боју или националност. Навео је и да снажан мултилатерализам представља најјачу заштиту против глобалних опасности са којима се суочавамо, да се постојећи ресурси УН морају користити ефикасније и да УН морају да се ревитализују.

„Као генерални секретар, подржаћу јачање система УН за рано упозорење како би се спречио геноцид и други ратни злочини”, рекао је Јеремић и нагласио да је као млад човек и сам био сведок последица неуспеха дипломатије, одсуства владавине закона и таласа сиромаштва.

Кандидат Србије је подсетио и да се, обављајући различите функције у претходном периоду, борио за демократију, људска права и помирење.

„Председавао сам Савету Европе и имао привилегију да предводим напоре који су довели до консензуса у Организацији за европску безбедност и сарадњу. Као председник Генералне скупштине УН, радио сам напорно да премостимо разлике између развијених и земаља у развоју, како бисмо могли да формализујемо сарадњу УН и Г-20”, истакао је Јеремић.

Он је најавио и да би као генерални секретар УН на педесет одсто руководећих места поставио квалификоване жене.

Одговарајући на питања амбасадора, представника различитих земаља у УН, он је нагласио да је тешко замислити околности у којима неће бити притисака на генералног секретара и додао да личност на тој позицији мора „имати кичму”, те да се од њега очекују храброст и мудрост.

На питање како би решио избегличку кризу, Јеремић је рекао да се посао не завршава обезбеђивањем хране и склоништа за расељене, већ да се мора више радити на поштовању њихових људских права и пружању бољих шанси.

Он је такође нагласио и да би као генерални секретар много труда, енергије и дипломатије морао да уложи у решавање спора између Израела и Палестине, те да је реч о две државе и два народа који морају да у миру живе једни поред других.

На опаску да би генерални секретар требало да буде жена, Јеремић је одговорио да је од пола много важније како и шта неко ради. Упитан како решити нарастајућу исламофобију, одговорио је да је то „врло тешко питање” и подсетио да је Србин пореклом из Босне.

Лондонски „Гардијан” подсмешљиво примећује да је у 70 година постојања УН процес одабира челника УН био транспарентан колико и избор папе или избори за првог човека КП Кине.

Ово је сада велики искорак у односу на процес одабира генералног секретара од пре десет година, када је Савет безбедности изабрао јужнокорејског дипломату Бан Ки Муна. Њему није дозвољено ни да пре избора уђе у седиште УН на Менхетну како не би дошао у искушење да га преслишавају „обични” чланови Генералне скупштине.

Лист наводи да велики број кандидата долази из земаља источне Европе, региона који још није дао генералног секретара, и додаје да скромне кампање Данила Тирка, Игора Лукшића, Наталије Герман финансирају њихове владе, док је Весну Пусић предложила влада левог центра, који је пао с власти убрзо после тога, остављајући њој да плати авионску карату и хотелску собу.

Пусићева је, наводи лист, прихватила улогу аутсајдера.

Међутим, на страни Пусићеве и Германове је расположење у Генералној скупштини да би нови лидер организације требало да буде жена.

У покушају да ублажи свој недостатак у том погледу, Лукшић је, како се наводи, обећао да ће именовати жену заменика, док је Турков аргумент био да је географска правичност подједнако важна као и родна равноправност.

„Гардијан” пише и да је централно питање колико кандидати могу бити независни од Вашингтона, Москве и других сталних чланица Савета безбедности. Природа новог процеса избора генералног секретара је, како се наводи, двојака, јер је половина процеса избора видљива, док се друга половина одвија иза затворених врата, што компликује кампању. Помоћник једног од одсутних кандидата каже да се ова кампања разликује од националних избора, у којим је важна популарност. „Овде је опасно бити превише популаран јер то може да одбије неку од пет чланица СБ. Дакле, то је деликатна равнотежа.”