Случај „Будва” чека коначну одлуку

У Апелационом суду у Београду је одржана јавна седница по жалби на пресуду Вишег суда којом су прошле године тројица припадника ДБ ослобођени оптужби за помагање у покушају убиства лидера СПО Вука Драшковића, у Будви 2000. године. Тај суд сада мора да донесе правоснажну пресуду и одлучи да ли су Милан Радоњић, Ратко Ромић и Стеван Баста криви за помагање у покушају атентата на Драшковића. Припадници ДБ су оптужени да су пружили логистичку подршку припадницима ЈСО, односно да су им доставили фотографије његове куће. Радоњић је био осуђен на осам година затвора, док су Ромићу и Басти изречене седмогодишње затворске казне. Ту пресуду је Апелациони суд укинуо. Епилог другог суђења била је ослобађајућа пресуда за сву тројицу.

Адвокат Владимир Гајић, Драшковићев заступник тражио је у жалби да се отвори нова седница и суд оптужене прогласи кривим. Он предлаже и да тај суд изврши увид у правоснажну пресуду Специјалног суда којом су раније на вишедеценијске казне затвора осуђени припадници ЈСО. Двојица од њих, Бранко Берчек (јавности познат и као убица Ивана Стамболића) као и Ненад Илић (правоснажно осуђен као возач камиона којим су убијена четворица чланова СПО на Ибарској магистрали), саслушани су као једини нови сведоци на другом суђењу. Обојица су тврдила да никад нису ни видели Радоњића и Басту и порекла сваку везу са догађајем у Будви, исто као што су говорили и као окривљени, пре десет година у Специјалном суду. Међутим, тај суд је тада сматрао да има доказа и обојицу их је осудио – Берчека као непосредног атентатора, а Илића као једног од учесника.

„Виши суд је поклонио веру двојици убица, Илићу и Берчеку”, казао је адвокат Гајић, образлажући своју жалбу на ослобађајућу пресуду. Он подсећа да је за осуђујућу пресуду као доказ, поред осталог, коришћена и Илићева прва изјава у којој је до детаља признао своју умешаност у будванском атентату и описао улоге осталих, теретећи и Радоњића и Басту. Поред тога, доказ за његову кривицу били су и отисци прстију и ДНК трагови у стану у коме се крио.

„Тада смо дошли до једног платоа, изнад Вукове куће, па ми је Берчек испричао како му је један безбедњак показао фотографије Вукове куће, затим га је тај безбедњак провео поред те куће, показао му где се налази СУП, како може да се приђе кући, и како може да се удаљи са тог места. У разговору ја сам питао Берчека: ’Који је то безбедњак’, а он ми је рекао: ’То је један крупни, зове се Баста’”, изјавио је Илић 2003. године, када је признао да је у Будву дошао са задатком да убије Драшковића. Он је говорио и о телефонском разговору са Милорадом Улемеком Легијом, коме је тада јавио да Драшковић није у Будви:

„Он је рекао: ’Добро, ништа, проверићу са Медом па ћу да вам јавим’. Мени је било познато да је Меда био надимак Милана Радоњића. Легија се јавио након петнаестак минута и казао: ’Чуо сам се са њим, сигурно је ту’. Сва тројица оптужених су тражила од суда да потврди ослобађајућу пресуду. Подсећамо, Ромићу и Радоњићу суди се и за убиство Славка Ћурувије, због чега су у притвору, док је Баста био сведок у том поступку. Апелациони суд има могућност да потврди ослобађајућу пресуду, да изрекне осуђујућу или да отвори седницу и изведе нове доказе пре него што пресуди. Одлука коју донесе биће коначна.