И српске компаније плаћају откуп сајбер-криминалцима

Злонамерни програми који стављају компјутер под катанац све док се не плати откључавање у последње време су веома популарни начин зараде међу криминалцима, а како сајбер простор нема граница, стигли су и до ових простора. Вирус „локи” већ је направио доста штете на подручју Балкана.

– Ширење је било прогресивно, почев од немачких банака па све до нашег региона, где су мета била мала и средња предузећа у Србији, БиХ и другим земљама у окружењу – рекао је за наш лист Далибор Ратковић, регионални директор компаније „Телегруп” која је јуче у Београду организовала конференцију о информационој безбедности.

Напад тзв. уцењивачких вируса (ransomware) зa нека предузећа на Балкану представљао је немилу прилику да се упознају са биткоином, криптовалутом коју криминалци радо користе, јер не оставља траг.

Просечан откуп који су овдашње жртве плаћале био је око 1.000 долара у биткоинима. Проблем је што се почетна тражена вредност удвостручава са сваким протеклим даном, док жртве покушавају да некако отворе енкриптоване документе.

– Други проблем је то што када платите немате гаранцију да ће документа бити откључана. У више од 50 одсто случајева и ако платите, фајлови вам остају закључани. У том случају се подаци трајно губе – објаснио је Ратковић.

Плаћање могу да избегну компаније и појединци који имају све податке у резервној копији, али проблем је што вирус напада у реалном времену и све што је креирано од последњег бекапа остаје изгубљено.

– Имали смо случај са једним дневним новинама, које су нападнуте усред радног времена и заробљен је био сав дневни материјал. Морали су да плате откуп – навео је наш саговорник, не желећи да открива детаље о којем листу се ради, осим да је са простора бивше Југославије.

И препродаја биткоина је, додао је Ратковић, постала посебан бизнис, јер треба неколико дана да се купи биткоин, али онај ко их већ има продаје их у таквим случајевима по много већој цени.

На десетом „Инфосеку” говорило се о трендовима у информационој безбедности у свету. Своја решења за заштиту система и података представили су „Хјулит пакард”, „Тренд микро”, „Чекпоинт”, „Сајберарк” и „Форспоинт”.

Представницима предузећа, финансијских институција и државних органа послата је порука да осим технолошких решења треба да раде и на едукацији запослених, јер се криминалци служе социјалним инжењерингом, играјући на људске слабости да би их навели на одређено понашање. И да имате најсавременије системе и неограничени буџет, људи једноставно из радозналости кликну на неки линк или отворе прилог у ком се крије малициозни софтвер, упозорили су предавачи.

Сава Савић, помоћник министра туризма, трговине и телекомникација у сектору за информационо друштво, рекао је да је држава свесна значаја и озбиљности информационе безбедности и да је управо формирана радна група за израду кровне стратегије за развој информационе безбедности. Подсетио је да је почетком године усвојен закон о информационој безбедности који између осталог треба да повећа поверење корисника у информационо-комуникационе технологије.