Кров за сениоре

Имајући у виду да ће 2030. године готово пола милиона Бечлија бити старији од 60 година, градске власти су потражиле најбољи начин да унапреде њихово становање.

Да би се све већем броју старијих суграђана омогућило да остану да живе у сопственим становима онако како им то највише годи, у Бечу је настао стамбени пројекат „Становање за генерације” који треба да буде завршен крајем маја. Када буде предат станарима на употребу показаће да је то добар пример како субвенционисана станоградња може од једног неатрактивног дела града или места да начини – пожељну адресу.

Вила Корнхојзел из 1802. године, чији изглед је прилично нарушио зуб времена, а налази се под заштитом државе као споменик културе, годинама је ружила изглед бечког округа Отакринг. Њеном санацијом, откупом земљишта и изградњом 87 субвенционисаних станова, овај део Беча ће добити нов изглед и постаће пријатно место за свакодневни живот, а оно што се посебно издваја као добро дело јесте то да је тежиште стављено на станоградњу одговарајућу за – сениоре.

Пројекат представља комбинацију мањих станова наменски уређених за старије генерације и већих – за породице. На тај начин у оквиру истог објекта смештени су станови за више генерација: један мали једнособан стан граничи се са већим трособним станом. Ова два стана могу да буду одвојена, али могу да буду и повезана унутрашњим пролазом. То је идеално за млађе породице које желе да им родитељи или други старији рођаци буду у непосредној близини и увек на оку.

„Стамбена заједница за сениоре” подстиче комуникацију између генерација. На тај начин се спречава отуђење старијих од млађих, а свако за себе може да има одговарајући простор и да организује сопствени начин живота.

Ова стамбена заједница захвата 472 квадратна метра. Реч је о понуди за старије особе, које из здравствених или социјалних разлога не могу, или не желе, да живе саме, а није им неопходна свеобухватна социјална услуга као у дому за стара лица, или је реч о сениорима чија су деца засновала породице и природно желе да живе самостално, а при томе не заборављају на родитеље или друге старије чланове фамилије.

Предности оваквог објекта су вишеструке. Пре свега, мислило се на особе са инвалидитетом за које је уређен прилаз згради и сваком стану. Степенице су широке да би се лакше кретало. Омогућено је једноставно преуређење стана према потребама станара. Сваки стан има башту и терасу у поткровљу. Није занемарена ни окућница: атрактивно је уређен део између зграда, са клупама за седење и игралиштем за децу. Ту је још и сауна, као и заједнички салон за прање веша. Урађен је и довољно простран паркинг.

Укупни трошкови градње износе 11,8 милиона евра, а град Беч је обезбедио дотацију од 4,3 милиона евра.