Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кад полиграф удари на медијске слободе

Добровољни одлазак премијера Александра Вучића на саслушање и полиграфско тестирање значајан је пример притиска на медије – наводи се у најновијем извештају америчке невладине организације „Фридом хаус” о стању демократије у Србији
Кад полиграф удари на медијске слободе

Одлука новинарке Данице Вученић да промени радно место један је од примера притиска власти на медијске слободе у Србији.

Веровали или не, али и добровољни одлазак премијера Александра Вучића на саслушање и полиграфско тестирање такође је вид притиска на медије. Тако барем резонује америчка невладина организација „Фридом хаус” у најновијем извештају о стању демократије у Србији.

Ова два примера наведена су у делу извештаја посвећеног независности медија, чији је аутор млади аналитичар Милош Дамњановић који је диплому доктора наука стекао на Оксфорду.

Фридом хаус: Демократски процес у Србији слаби
Америчка организација „Фридом хаус” годинама уназад објављује извештаје у којима анализира достигнућа земаља у области владавине права, изборног процеса, демократије, слободе медија, цивилног друштва, корупције и демократског управљања у локалним срединама. У најновијем извештају за 2015. годину, Србија је забележила слабљење демократских процеса у готово свим областима. „Фридом хаус” је најслабије оценио независност медија и судства, потом корупцију и демократичност власти. Област цивилног друштва оцењена је поприлично високом оценом (2,25 док је највиша оцена један а најмања седам) а аутор овог извештаја Милош Дамњановић наводи да је деловање невладиних организација и даље веома разноврсно и „живахно” упркос изазовима са којима се суочавају.  

Доказујући тезу да је одлазак Данице Вученић са ТВ Војводине један од најважнијих примера лошег стања у српским медијима, Дамњановић је цитирао интервју ове новинарке Радију Слободна Европа у којем тврди да напушта новинарство јер представници власти избегавају њене емисије.

Нагласила је како је бојкот власти почео након што је угостила Ољу Бећковић. Госпођа Вученић каријеру је наставила у компанији „Хемофарм”, али новац, рече, није био разлог за њен „трансфер”.

Аргументацији некадашње тв звезде супротставио се њен колега са Б92 Саша Мирковић, гостујући као државни секретар у Министарству културе на ТВ Н1.

„Погледао сам колико је гостију из СНС гостовало у њеној емисији након Оље Бећковић. Били су министри Златибор Лончар и Жељко Сертић. Потпредседница владе Зорана Михајловић била је два пута.

Од осталих чланова владе, који нису из СНС-а, били су Ивица Дачић, Марко Благојевић, Тања Мишчевић и министарка Богосављевић. Није ми јасно о каквој врсти бојкота се ради”, рекао је Мирковић.

У извештају „Фридом хауса” нема аргумената Саше Мирковића, но зато Дамњановић открива још један потпуно нови начин утицаја власти на слободу медија: примену детектора лажи.

Као илустрацију тезе о притиску који српски медији трпе, Дамњановић наводи одлазак премијера Александра Вучића на детектор лажи у новембру 2015. године због „наводног уцењивања медија”, како је написао.

Реч је о афери са Александром Корницем (некадашњим директором „Курира”) коју је овај таблоид лансирао у јесен 2015. године оптужујући премијера да је учествовао у уценама, притисцима и изнудама желећи да оштети Александра Родића, власника „Адрија медија групе” .

Касније је откривено како је Александар Родић, власник „Курира”, дао 5.000 евра Корницу за подношење лажне кривичне пријаве против премијера.

Поводом овог случаја премијер је саслушан у полицији на лични захтев, а том приликом „прошао” је полиграфско тестирање.

Као пример огромне нетолеранције власти према било каквој критици, у извештају се наводи „напад” премијера Вучића на БИРН у јануару 2015. године, поводом пребацивања воде из копа Тамнава – Западно поље у Колубару.

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.