Зашто сумња пада на најближе

Истрага убиства Јелене Марјановић се наставља и чекају се нови резултати ДНК анализа, незванично сазнаје „Политика” у Вишем јавном тужилаштву. Форензичари МУП-а Србије су свих ових дана на терену у потрази за новим траговима и потенцијалним доказима у истрази убиства једне од звезда „Гранда”.

„Када нема другог трага, истрага креће од оних са којима је жртва тог дана била и са којима је живела. То није неуобичајено. Тренутно нема другог мотива, осим у најужем кругу људи блиских Јелени Марјановић”, каже за „Политику” Миле Новаковић, некадашњи начелник Управе  криминалистичке полиције (УКП) МУП-а.

Он сматра да убиство певачице Јелене Марјановић (33) у Црвенки у београдском насељу Борча не личи на случајан сусрет и догађај, који би био завршен једним атаком, и верује да је посреди велика мржња. Утврђено је, подсетимо, да је Јелена пре две недеље убијена са више удараца тупим предметом по глави, највероватније дрвеним.

Иако јавност сумња у рад надлежних и пита због чега полиција до сада већ није открила убицу, Новаковић наглашава да није необично што истрага траје дуже, јер је потребно време за анализу трагова. Овај случај, по њему, није мистериозан и ни по чему није јединствен, осим што је реч о естрадној личности, па је атрактиван за медије. То, како каже, ствара нервозу и велики притисак инспекторима који раде на њему.

Да ли је траг злочина могуће наћи после 10 или 12 дана, и колико су прва 24 сата од убиства значајна у истрази?

„Прва 24 сата јесу кључна за истрагу злочина, али не мора да значи да оно што за то време није нађено, неће бити у 48 часова и тако даље. Свакодневна претрага терена је уобичајена. Првог дана истраге претражује се најужи део око места догађаја, односно проналаска тела. Претрага се затим шири у потрази за новим траговима који се истражују. Терен је неприступачан и широк, било је кише, изгажени су трагови на почетку. Мора да се ради корак по корак”, сматра Новаковић.

Поред потраге за материјалним доказима, разговора са мештанима и људима из криминалног миљеа, за истрагу је битна претрага и анализа базних станица мобилне комуникације. Базна станица, која покрива одређену територију, садржи снимљене све разговоре на том терену у критичном периоду. На овај начин може да се утврди ко је у тренутку напада на Јелену био на одређеном месту. Новаковић каже да је то мукотрпан и дуготрајан посао.

Говорећи на основу свог искуства, некадашњи први човек УКП-а сматра да убиство Јелене није мистериозан случај и од почетка нема дилему да ће бити решен. Томе у прилог наводи чињеницу да је у последњих 10 до 15 година било врло мало сличних убистава која су остала нерешена.

Обезбеђивање доказа највише зависи од криминалистичких техничара, који први стижу на место злочина. Они су задужени за прикупљање трагова. Сваки увиђај, како објашњава стручњак криминалистичке технике из МУП-а, започиње детаљним упознавањем са околностима случаја и информацијама које су значајне у каснијим фазама истраге и претраге места убиства. По доласку на место злочина, прво се саслушају могуће верзије одређеног догађаја. Поставља се главна хипотеза која се прати у смислу откривања трагова. Поред главног правца, постоје и резервни у зависности од материјала на лицу места. Највећи број трагова који иде у прилог некој од хипотеза се прикупља и фиксира, односно обезбеђује за даља вештачења од чега настају судски докази.

Трагови крви се најчешће узимају штапићима и испитује се да ли је људска и да ли припада жртви или можда починиоцу, уколико је било борбе. Крв, такође, може да буде и невидљива, опрана и уклоњена, па се за њено откривање користе разни хемијски реагенси или извори светла да би је учинили видљивом.

Невидљиви знају да буду и трагови обуће, за чије се откривање такође користе различити извори светла и реагенси који их учине видљивим.

Др Душан Кецкаревић, стручњак из ДНК лабораторије Центра за хуману молекуларну генетику Биолошког факултета у Београду сматра да што је време од критичног догађаја краће то је успех ДНК анализа већи. Ипак, неки трагови као што су крв, сперма и пљувачка могу дуже да се сачувају.

„То су јачи трагови и могу да се обрађују чак и после више година”, објашњава Кецкаревић.

Он не види ништа необично у томе што су форензичари прекјуче из породичне куће Зорана Марјановића, супруга убијене певачице, износили ствари, међу којима тепих, гардеробу и обућу укућана.

„Некада у истражним радњама не можете одмах да дођете до одговарајућег материјала. Ако се појави нови траг и сумња после 20 дана, тек се онда анализира његова гардероба и предмети”, уверава Кецкаревић.

Испумпавање канала је, сматра овај стручњак, једна од истражних радњи и верује да је полиција покушавала да пронађе предмет којим је певачица убијена или нешто друго што би помогло у истрази.

Тело једне од звезда „Гранда” пронађено је 3. априла, после вишечасовне потраге организоване након пријаве њеног нестанка, и то у шипражју испод насипа, на око километар од рампе где је Јелена кренула у џогинг. Зоран Марјановић, који је са ћерком, по његовој изјави, чекао Јелену на насипу да се врти са трчања, задржан је два дана у притвору по налогу тужилаштва због изјава које су полицији биле нелогичне и контрадикторне. Он је и два пута полиграфски тестиран, али резултати оба ова теста су остали нејасни. Из притвора је пуштен, јер није било законског основа за његово задржавање.