Женска логика

Повремено, истина све мање у последње време, можемо да чујемо да се неки мушкарац жали како не разуме жене и њихову „женску логику”. Мушкарца збуњује то што након што се извинио партнерки, која га је оптужила да јој се никада не извињава, она је наставила да га оптужује: „па да, најлакше је рећи извини”. Мушкарчева претпоставка је да су мушкарци логични, а жене нелогичне.

Не постоји ни мушка ни женска логика, већ је закључивање то које може да буде логички исправно или неисправно без обзира на пол особе која размишља и закључује.

Људски мозак је нека врста органског компјутера који не може а да не обрађује информације. Када се дете роди његов мозак можемо да сматрамо неком врстом „полупроизвода” који ће се развијати у складу са врстом стимулације којој је изложен. Зато је један од важних задатака сваког родитеља да стимулише дете како би оно развило способност мишљења и логичког закључивања.

Дететово право да мисли својом главом некада може да буде оспорено од стране родитеља или других припадника заједнице. Типичан начин је психолошка „забрана мишљења” што значи да се у културама у којима се погрешно сматра да су мушкарци интелигентнији од жена, дечаци подстичу да мисле, док се та иста способност потцењује код девојчица.

Постоји неколико начина на које се женском или мушком детету може упутити „забрана мишљења”, а главни је да се дете етикетира као глупо, тупо, збуњено, итд. Дете је у процесу развоја и нема изграђену слику о себи, због чега је склоно да поверује да је заиста глупо. Оно може да престане да мисли или да има сумњу у исправност и вредност својих мисли и закључака. Уместо да мисли, оно може само да осећа.

Некада деца престају да мисле да би избегла конфликте са важним другима. Ако дете примети да када мисли различито од других, да се они осете увређеним и одбаце га, оно тада може да престане да мисли како би било прихваћено. Разлог за увређеност других је у њиховој заблуди да када саговорник не мисли исто што и они, да им он тада поручује да је он паметан, а да су они глупи. Зато на разлику у мишљењу реагују као да је највећа неизговорена увреда. А како је детету најважније да буде прихваћено, оно може да престане да мисли својом главом како би избегло да мисли различито.

Како мозак не може а да не обрађује информације, када неко одустане од свесног размишљања, онда се његово размишљање „пресели” на несвесни ниво. Код девојчице којој је „забрањено” да мисли, настаје снажна „женска интуиција”. Не постоје ни женска ни мушка интуиција, постоји само интуиција – процес обраде података којег особа није свесна, али је свесна његовог резултата.

Један од најбољих начина да децу учимо како да мисле јесте да ми мислимо „наглас”, као би схватила како смо извели одређене закључке.