После „Епла” и „Мајкрософт” заратио са државом

Лојалност држави или заштита корисника – дилему технолошких фирми дужних да се покоравају закону, али и спремних да се против прописа боре када сматрају да иду на штету њихових корисника – компанија „Мајкрософт” разрешила је тужбом против државе. Софтверски гигант тужио је америчко Министарство правде због тога што често у форми тајних налога од компаније тражи увид у мејлове хиљаде корисника, спречавајући тако „Мајкрософт” да о томе обавести клијенте.

Технолошке компаније обично су у одбрамбеној позицији у односу на државу када је реч о правној борби за заштиту приватности и података о корисницима. Тако је било и недавно када се „Епл” бранио од захтева Еф-Би-Аја да истражитељима помогне у откључавању телефона терористе из Сан Бернардина. Тај спор је решен када је непознати помагач за рачун државних органа провалио у спорни „ајфон”. Mеђутим, овом тужбом фирма Била Гејтса, која иначе има вредне пословне уговоре са појединим државним службама, кренула је у напад и отворила нови фронт у бици за очување дигиталне приватности.

Овим случајем компанија скреће пажњу на правна питања чија је регулација постала нарочито важна од кад су велике технолошке фирме почеле да чувају податке клијената „у облаку” („клауду”), односно у виртуелном простору, а не на неком од физичких носача меморије. Неким од највећих таквих дигиталних складишта мејлова, фотографија и других докумената управљају компаније попут „Гугла”, „Епла” или „Мајкрософта”.

У тужби се тврди да је влада искористила прелазак на „клауд” да би проширила своју моћ у спровођењу тајних истрага. Тиме се, сматрају заступници фирме, подрива поверење у „клауд” и нарушава право „Мајкрософта” да има отворен однос са корисницима и да им ништа не прећуткује.

Последњих година расте број државних захтева за корисничким подацима и то не само када је о САД реч. „Мајкрософт” је од септембра 2014. до марта ове године примио 5.624 таква налога од којих је готово половина била праћена захтевом за тајношћу, односно наредбом да се о томе корисник не обавештава. Осим тога, тужиоци нису давали никакво образложење због чега је неопходно да увид у документ буде тајна, па су у компанији закључили да су критеријуми за то веома нејасни и да се често заснивају само на тужилачком „разлогу да се верује” да би откривање угрозило истрагу.

Ова тужба је и покушај да се случајеви не решавају један по један, што односи доста новца и времена, већ да се донесе закон којим би то питање било трајно решено. Указује се, такође, и на застарелост закона, донетог пре 30 година, у време када је интернет био тек идеја у повоју.