Posle „Epla” i „Majkrosoft” zaratio sa državom

Lojalnost državi ili zaštita korisnika – dilemu tehnoloških firmi dužnih da se pokoravaju zakonu, ali i spremnih da se protiv propisa bore kada smatraju da idu na štetu njihovih korisnika – kompanija „Majkrosoft” razrešila je tužbom protiv države. Softverski gigant tužio je američko Ministarstvo pravde zbog toga što često u formi tajnih naloga od kompanije traži uvid u mejlove hiljade korisnika, sprečavajući tako „Majkrosoft” da o tome obavesti klijente.

Tehnološke kompanije obično su u odbrambenoj poziciji u odnosu na državu kada je reč o pravnoj borbi za zaštitu privatnosti i podataka o korisnicima. Tako je bilo i nedavno kada se „Epl” branio od zahteva Ef-Bi-Aja da istražiteljima pomogne u otključavanju telefona teroriste iz San Bernardina. Taj spor je rešen kada je nepoznati pomagač za račun državnih organa provalio u sporni „ajfon”. Međutim, ovom tužbom firma Bila Gejtsa, koja inače ima vredne poslovne ugovore sa pojedinim državnim službama, krenula je u napad i otvorila novi front u bici za očuvanje digitalne privatnosti.

Ovim slučajem kompanija skreće pažnju na pravna pitanja čija je regulacija postala naročito važna od kad su velike tehnološke firme počele da čuvaju podatke klijenata „u oblaku” („klaudu”), odnosno u virtuelnom prostoru, a ne na nekom od fizičkih nosača memorije. Nekim od najvećih takvih digitalnih skladišta mejlova, fotografija i drugih dokumenata upravljaju kompanije poput „Gugla”, „Epla” ili „Majkrosofta”.

U tužbi se tvrdi da je vlada iskoristila prelazak na „klaud” da bi proširila svoju moć u sprovođenju tajnih istraga. Time se, smatraju zastupnici firme, podriva poverenje u „klaud” i narušava pravo „Majkrosofta” da ima otvoren odnos sa korisnicima i da im ništa ne prećutkuje.

Poslednjih godina raste broj državnih zahteva za korisničkim podacima i to ne samo kada je o SAD reč. „Majkrosoft” je od septembra 2014. do marta ove godine primio 5.624 takva naloga od kojih je gotovo polovina bila praćena zahtevom za tajnošću, odnosno naredbom da se o tome korisnik ne obaveštava. Osim toga, tužioci nisu davali nikakvo obrazloženje zbog čega je neophodno da uvid u dokument bude tajna, pa su u kompaniji zaključili da su kriterijumi za to veoma nejasni i da se često zasnivaju samo na tužilačkom „razlogu da se veruje” da bi otkrivanje ugrozilo istragu.

Ova tužba je i pokušaj da se slučajevi ne rešavaju jedan po jedan, što odnosi dosta novca i vremena, već da se donese zakon kojim bi to pitanje bilo trajno rešeno. Ukazuje se, takođe, i na zastarelost zakona, donetog pre 30 godina, u vreme kada je internet bio tek ideja u povoju.