Да ли су странке истрошиле изборне идеје

Остала су још четири дана ове изборне кампање, а не издвајају се кључне теме на којима би бирачи могли да „преломе” своју одлуку за кога ће гласати 24. априла. Раније је то била борба против криминала и корупције, још раније питање Косова и Метохије, Европске уније, НАТО-а... Неке „велике” теме, државног формата. Садашње су, по оцени Бојана Клачара из Цесида, мале, недиференциране и непрепознатљиве.

„Једно од обележја ове кампање јесте то да имамо веома мало озбиљних дебата о озбиљним јавним политикама”, каже Клачар, који сматра да је кампања млака и монотона, без теме, без идеје. Али не толико због недовољних финансијских средстава, колико због тога што су странке, његов је утисак, или истрошиле своје теме, или се осећају немоћним да остваре оно што би обећавале.

Најјача, СНС, најављује све веће стране инвестиције и говори о светлој будућности која нас чека. СПС, такође с позиција власти, говори да ће се борити за већа права радника и бољи положај угрожених социјалних група. ДС, али и многе друге странке које су опозиционе, попут Левице Србије или ДЈБ-а, али и десно оријентисаних партија, обећавају враћање смањених плата и пензија, па онда и њихово повећавање, као и заштиту пољопривредног земљишта од странаца. ДСС-Двери хоће да додатно опорезују банке и помогну корисницима кредита у швајцарцима. ЛСВ опет тражи законодавну и судску власт у Војводини. ЛДП и СДС поручују да се мора бринути о младима да не би и даље у оволиком броју одлазили из земље. Покрет „Доста је било” најављује борбу против против партијског запошљавања и већу транспарентност у управљању државом.

Тако и други такмаци у овој изборној утакмици – сви по мало, о свему помало.

„У изборној кампањи осетно недостају конкретне политике, јасне политичке поруке и јавно доступни предизборни програми. Оно што се могло чути и видети на терену углавном су лидерске кампање, са врло мало простора за дебату и дијалог”, указује и Раша Недељков, шеф посматрачке мисије „Грађани на стражи” Центра за истраживање, транспарентност и одговорност – ЦРТА, која ће свој други извештај о мониторингу изборног процеса представити у среду.

У односу на претходни извештај, који је обухватио период од 24. марта до 3. априла, каже он, ништа се није битно променило кад је реч о главним темама у кампањи. Тада је забележено да су у јавним наступима политичких лидера доминирале економске теме и изградња инфраструктуре (СНС), социјалне теме, брига за старе, раднике и пензионере (СПС), транспарентност политичких странака, стручни кадрови и „нова решења” (ДС).

„Не можемо рећи ни да постоји нешто посебно оригинално у овој кампањи кад су у питању теме. Као и у претходним кампањама, недостају конкретна решења која се нуде бирачима. Могло би се рећи да се, у односу на раније кампање, много мање говори о европским интеграцијама и Косову, док знатно недостају теме и конкретна решења у вези са здравством и образовањем”, оцењује Недељков.

Агенција за праћење и анализу медија Клипинг, анализирајући предизборне поруке бирачима кроз штампане медије у току првог месеца кампање, закључила је да се, „за разлику од претходних изборних циклуса, кад су странке покушавале да кроз медије представе свој програм и на тај начин привуку гласаче, стиче утисак да су се у овој кампањи партије одлучиле на агресивнији наступ према својим противницима”. Коалиције СПС-ЈС и СДС-ЛДП-ЛСВ, према овој анализи, водиле су тематски најразноврсније кампање.

„Осим критике конкурентских странака, најзаступљеније медијске поруке партија општег су карактера, односно не представљају конкретна предизборна обећања и предлоге, већ у начелу говоре о бољој будућности, успеху, снази, помирењу, јединству, нади... Конкретна обраћања на тему економије, пољопривреде, положаја радника, пензионера или младих, била су тек незнатно заступљена у медијима, са укупно 10 одсто удела у чланцима посвећеним кампањи за републички парламент”, оценио је Илија Вучевић из Клипинга.

Бојан Клачар указује да су на досадашње теме у кампањи више утицале, свесно или несвесно, неке ствари које су „изван избора”, него оно што су саме изборне активности. Владајуће странке, рецимо, веома су често користиле редовне државне активности за појављивање у медијима на ефектан начин. То је и камен темељац за робну кућу „Икее”, радови на деоницама ауто-путева и слично. То се радило на свим изборима и легитимно је, сматра Клачар, а Агенција за борбу против корупције истраживаће да ли је било злоупотреба или не. Десници су, опет, згодно пале теме као што су Хашки трибунал, односи са Хрватском, мигранти...

„То је читав сет догађаја које нису странке генерисале него су им ’дошли’ из стварног живота. Али нема неке велике, добре теме око које се кампања врти”, каже Клачар.