Гусари са насловнице

Да је рокенрол легитимни музички правац сведочи и то што у њему, као и у другим облицима једне од најстаријих уметности – од народног стваралаштва, класике, па преко опере до џеза – има свега и свачега. Ту су, пре свега, озбиљни радови са јасно израженом поруком (емотивном, опомињућом, саборном…), али и они који су више окренути забављачкој, па и шаљивој страни стварности. И све то комбиновано са свирачком еквилибристиком и – пуно галаме.

Међу овом последњом сортом је и композиција „Насловна страна ’Ролингстоуна’” (The Cover Of The Rolling Stone) групе „Др Хук и сајам медицине”. Подсетимо, „Ролингстоун” је амерички часопис са најширим спектром тема које обрађује, што га чини веома читаним са оне стране Атлантика. Појавити се на насловној страници једне такве ревије за просечног Американца, коме је слика важнија од свега, представља статусну потврду. Наравно, међу већином оних који га купују.

Момци из групе чији је изглед једнако бизаран колико и њихова музика већ на почетку песме су завапили: „Ми смо велике рок звезде, имамо златне прсте и обожавају нас где год да се појавимо. Tакви смо. Певамо о лепоти, певамо о истини. За десетак хиљада долара по концерту. Кљукамо се свакојаким пилулама које изазивају разна узбуђења. Ипак, узбуђење које још нисмо доживели је осећај који те обузме када видиш своју слику на насловници ’Ролингстоуна’.”

„Др Хук” спада у ону врсту бендова који нису избегавали да у својим песмама извргну руглу и сам посао којим су се бавили. А у том братству било је свега и свачега: од „Дед кенедијеваца” па преко „Офспринг” или „Бладахаунд генга” до вансеријских аутора какав је био покојни Френк Запа.

Суштина је била у томе да се покаже да је рокенрол и поред несумњивих креативних достигнућа, у суштини, музика за забаву. А група „Др Хук” је то показивала на различите начине, укључујући и визуелну презентацију чији најупечатљивији моменат је био гусарски изглед певача Реја Сејера.

Па и певање о насловници „Ролингстоуна” на неки начин је исмевање оног дела (већинског) америчког друштва који своје животне ставове гради на гледању телевизије или читању часописа који су склони да живот приказују у бољем светлу од онога који се виђа на велеградским улицама, посебно у „расно дефинисаним предграђима”.

Наступи овог бенда више се могу окарактерисати као перформанс, него као стандардни концерти на које је публика дошла да би само уживала у музици. У том настојању да споје представу са песмама које су изводили, „Др Хук” су увелико успевали. Сваки њихов шоу садржао је много приче и глуматања испуњених цинизмом и жељом да публици пруже што више могу за оних „десетак хиљада долара по концерту”.

„Имамо гомилу плавооких групи-тинејџерки које су спремне да ураде све што затражимо. Имамо и правог индијског гуруа, додуше пијандуру, који нас учи бољем односу према животу. Имамо све пријатеље које парама можеш да купиш, тако да никада нисмо сами. И свакога дана све смо богатији. Али никако да угледамо своју слику на насловници ’Ролингстоуна’…”

На крају, и то им је успело – 29. марта 1973. године.

Насловна страна „Ролингстоуна”

Ха, ха… Не могу да верујем

Хеј, не дирај то

Реј, Реј шећеру, реци им ко смо ми…

Па, ми смо велике рок звезде

Имамо златне прсте

И обожавају нас где год да се појавимо… (такви смо…)

Певамо о лепоти, певамо о истини

За десетак хиљада долара по концерту… (наравно…)

Кљукамо се свакојаким пилулама које изазивају разна узбуђења

Ипак, узбуђење које још нисмо доживели

Је осећај који те обузме када видиш своју слику

На насловници „Ролингстоуна”

„Ролингстоун”, волео бих да видим своју слику на насловници

Одмах бих мајци купио пет примерака

Волео бих да угледам своје насмејано лице

На насловници „Ролингстоуна” (то је баш супер идеја…)

Имам шизнуту стару звану „кокаин Кети”

Која везе по мојим фармеркама

Имам и маторог седокосог оца

Који вози моју лимузину

И све то је довољно да ти глава експлодира

Али глава никада неће експлодирати

Како би то било када би видео своју слику

На насловници „Ролингстоуна”

„Ролингстоун”…

Све је – рокенрол…

И то је тако лепо…

Имамо гомилу плавооких групи-тинејџерки

Које су спремне да ураде све што затражимо

Имамо и правог индијског гуруа (додуше, пијанца)

Који нас учи бољем односу према животу

Имамо све могуће пријатеље које парама можеш да купиш

Тако да никада нисмо сами

И свакога дана све смо богатији

Али никако да угледамо своју слику

На насловници „Ролингстоуна”

„Ролингстоун”…

Није ми јасно зашто нас нема на тој насловници…

Баш бих купио пет примерака за моју мајку

Ми смо тако лепи ликови

Хоћу да видим своје насмешено лице

Не шалим се, била би то предивна насловница…

Нови снимак, и то баш спреда, човече

Већ видим, бићемо на насловној страни

Смеши се човече… Предивно…