„Галеб” на мртвом везу

Ријека – Поморци света кажу „да је брод као човек”. Његово рођење прославља се свечано, разбијањем боце шампањца о прамац, целог живота шибају га ветрови и валови, а када остари тихо одлази у резалиште. Просечан живот брода је двадесетак година.

За школски брод „Галеб” може се рећи да је имао бурну историју и давно премашио животни век. Сада у близини главне ријечке луке, на „мртвом везу”, чека своју коначну судбину. Ево кратког подсећања на овај брод Југословенске ратне морнарице, који је некада називан бродом мира.

Пре осамдесет година у Италији је изграђен модеран трговачки брод, дуг 117 метара, за превоз јужног воћа – банана. Када је почео Други светски рат, преуређен је у ратни брод. У водама Либије 1941. године био је торпедован. Дотегљен је до тршћанске луке, где су га бродоградитељи поправили. После капитулације Италије преузели су га Немци и користили за полагање морских мина.

Под именом „Рамб 3”, на широком морском акваторију од Ријеке до острва Пага, Лошиња и Премуде, положио је око 5.000 подводних мина. Савезнички авиони су га бомбардовали 1944. у близини ријечке луке. Са морског дна поморци сплитског „Бродоспаса” извукли су га 1948. године и дотеглили до бродоградилишта „Уљаник” у Пули. После мукотрпног рада врсни мајстори су га реконструисали у модеран брод на понос јадранске флоте. Због његових изванредних линија прозван је „Галеб” и уврштен као школски брод Ратне морнарице.

Од 1953. године на прво путовање „Галебом” у Велику Британију, запловио је председник Југославије Јосип Броз Тито. Од тада до смрти, маршал Тито је на палубама „брода мира” укупно провео 480 дана преваливши 157.000 километара. Тито је с „Галебом” упловљавао и срдачно дочекиван у педесетак светских лука широм Европе, Азије и Африке. У бродском салону је разговарао с више од стотину светских лидера и славних особа из науке, културе, спорта…

Читава флота бродова Ратне морнарице 1991–1992 пребачена је из хрватских у црногорске луке. Међу њима биле су све подморнице, ШБ „Галеб”, ШБ „Јадран” (један од најлепших и најстаријих једрењака света, који је три године старији од „Галеба”), командни брод флоте „Вис” (биће у мају потопљен у водама Медулина код Пуле, као подводна ронилачка атракција), велики патролни бродови, миноловци, минополагачи, Титове јахте...

„Галеб” је неколико година био на везу у бродоградилишту Бијела. Њега је купио за „ситне паре” један грчки бродовласник. Он је желео да брод преуреди у луксузну јахту за крстарење светским морима и океанима. На навозу ријечког бродоградилишта „Виктор Ленац” „Галеб” је годинама трулио, а газда се није појављивао. Хрвати су га запленили, да би сада о њему бринуо Град Ријека.

Ове године за услуге оперативног веза, посаде за одржавање и за текуће трошкове Ријечани су из градског буџета обезбедили 805.000 куна (један евро око 7,50 куна). Славни брод ЈРМ заиста сада сабласно изгледа. Запуштен, зарђао и оронуо.

Биографија Титовог „Галеба” сигурно је једна од најлепших у светском поморству. На морима и океанима света, препловио је небројене миље, ширећи међу земљама Европе, Азије, Африке и Латинске Америке визију мира доживотног председника СФРЈ међу народима.

– На „Галебу” сам провео први официрски стаж. Имао сам срећу да будем члан посаде с којом је председник Тито 28. новембра 1954. године, баш из ријечке луке, испловио на дуг и незабораван пут до Индије и Бурме. Заиста је несхватљиво што такав један брод, с којим би сви из бивших република СФРЈ требало да се поносимо, сада умире у ријечкој луци – истиче једини истарски адмирал ЈРМ Мартин Матошевић, сада у пензији.

О судбини „Галеба” данас много више пишу светски медији него хрватски. „Титов брод мира”, који је по свим светским стандардима културно-историјско добро, као осамдесетогодишњак препуштен је зубу времена и пропадању. Ријечанима стижу и предлози да се „Галеб” по трећи пут потопи. Служио би туристима, као ронилачка атракција, коју су спремни да добро плате.

Такве „спасоносне идеје”, поморци с којима смо разговарали у највећој јадранској луци, одлучно одбацују. Већина њих предлаже да се „Галеб” претвори у пловећи луксузни хотел или јединствен плутајући поморски музеј. Како рекоше, брод би од домаћих и страних туриста, осим себе хранио и стотинак запослених радника различитих професија.