Куглице филоване кокаином

Ово је динамичан посао и „игра” – ко кога превари. Из године у годину се мењају трендови кријумчарења. Колико се шверцери труде да буду корак испред нас, толико и ми радимо на томе да их онемогућимо да буду успешни, каже у разговору за „Политику” Марко Ћирковић, начелник Одељења за сузбијање кријумчарења – које води борбу против шверцера.

Кријумчари се све – од хране, пића, животиња, музичких инструмената, нафте, оружја, људи, до дроге која је увек занимљива, јер је забрањена и има велику цену на било којем тржишту. Управа царина је у последње три године знатно поправила резултате у односу на ранији период.

„У последње три године заплењено је више наркотика, него од 2001. до 2013.”, наводи наш саговорник.

Цариници су лане оборили рекорд и одузели до сада највећу количину кокаина на Аеродрому „Никола Тесла” у Београду. У ранцу 26-годишњег држављанина Бразила, открили су осам и по килограма ове дроге. Младић је у Београд допутовао из Сао Паула, летом преко Цириха. Деловао је попут студента који се ни по чему не издваја од осталих путника.

„Направио је добар модел за кријумчарење. Између две поставе на ранцу ушио је кокаин. Да би преварио скенер дрогу је умотао у папир налик – индигу”, прича Ћирковић.

Кријумчари су врло инвентивни што се тиче креативности.

Цариници су својевремено запленили марихуану и кокаин у креми, као и чај и бомбоне од канабиса. Ђирковић се присећа неких домишљатијих начина шверцовања наркотика.

„Направили су рамове за уметничке слике од кокаина. Тада сам се први пут сусрео са таквим случајем. Налазили смо дрогу и у кандираном воћу. Једном приликом смо запленили ’сусам куглице’, које су у ствари биле пластичне лоптице уваљане у сусам, пуњене кокаином. Постоји и специјална метода шверцовања када се кокаин претвори у течно стање па се текстил потапа у тај раствор. Када се текстил осуши, транспортује се у друге државе. Био је интересантан и случај када смо у даскама које држе цираду на камиону, открили пресовану марихуану. Баш су се потрудили. Aли скенер је све открио”, наводи Ћирковић.

Роба која се одузме складишти се у оквиру царинарнице где је заплењена. Царина не задржава дрогу. Предаје је полицији. Даља процедура зависи од разних фактора.

„Суд преузима надлежност и одлучује шта ће бити са робом. Некада је продајемо преко лицитације, а дрога и цигарете се уништавају. Наркотици се складиште у магацинима МУП-а. Касније када сви поступци буду завршени и када се скупи одређена количина, неколико министарстава формирају тим и заплењена дрога се спаљује у Термоелектрани „Никола Тесла”, каже Ћирковић.

Одељење за сузбијање кријумчарења има овлашћења да обавља такозване дубинске контроле на целој територији Србије. Ова екипа може свугде да заустави возило, контролише, претреса... То раде сами али и уз помоћ полиције.

„Одељење за борбу против наркотика често нас зове јер имамо опрему, скенере, обучене људе за претрес и преглед возила. Сарадња служби је најбитнија да би се дошло до заплене и да би се разбила једна организована криминална група. Ако хоћемо да дођемо до крајњег боса радимо акције контролисаних испорука при којима сарађујемо и са страним службама. Намерно пропуштамо сумњив товар и пратимо његов пут”, прича Ћирковић.

Он каже да се у протекле три године знатно побољшала сарадња Одељења за сузбијање кријумчарења и МУП-а.

„Ми морамо да сарађујемо. Свако ради свој посао, али заједно смо много продуктивнији”, наводи Ђирковић.