ЦИА шири пипке по друштвеним мрежама

Компјутерски алгоритми састављени да уоче „унутрашњу претњу” и вештачка интелигенција која чешља огромне базе података само су неке од технологија које развијају технолошке компаније уз помоћ инвестиционог фонда повезаног са америчком агенцијом ЦИА.

Централнa обавештајнa агенцијa преко фонда „Инкјутел” (In-Q-Tel) сарађује са 38 компанија, а судећи по њиховом профилу амерички обавештајци су највише заинтересовани за надзор друштвених медија на интернету и рударење по подацима.

Документ до ког је дошао амерички сајт „Интерсепт”, чији је један од оснивача и уредника блиски сарадник Едварда Сноудена – новинар Глен Гринволд, садржи податке са самита извршних директора који је крајем фебруара у Сан Хозеу организовао „Инкјутел”. Он показује да је ЦИА све више заинтересована да надзире друштвене медије, који су права ризница драгоцених података, али проблем је да се у тој „галами” уочи прави сигнал.

Прошлог септембра, други човек агенције Дејвид Коен рекао је да твитови Исламске државе и друге објаве на друштвеним медијима често имају стварну обавештајну вредност.

Неке од 38 компанија чија се имена помиње у документу јесу „Дејтамајнер”, „Џиофидија”, „ПАТХАР”, а све три производе алате за рударење по непрегледним базама података.

Специјалност „Дејтамајнера” јесте да уочава актуелности на „Твитеру”. Њени клијенти су новинске куће, полицијске службе и хеџ фондови који на овај начин желе да прате важне догађаја у реалном времену.

ПАТХАР има сервис „Дунами” који користи и Еф-Би-Ај да успостави мрежу односа између људи на друштвеним мрежама и установи који су центри утицаја и потенцијални знаци радикализације.

„Џиофидија” аутоматски прати геотаговане објаве на друштвеним мрежама да би открила где се дешава нешто важно. Препоручује се државним институцијама као начин да се предвиде насилни протести.

Сличну услугу пружа и „Трансвојант”, чији је оснивач, према подацима „Интерсепта”, бивши потпредседник „Локхид Мартина” –Денис Гроусклоуз. „Интерсепт” наводи да је председница „Инкјутела” одбила интервју наводећи да фонд „не учествује у медијским интервјуима и догађајима”. Овај фонд је раније јавно објављивао улагања у компаније које врше скенирање података. У извештајима фонда и раније се истицало да надзор друштвених медија све више постаје суштински важан да би се пратили политички покрети, кризе, епидемије, несреће и глобални трендови уопште. Последња серија улагања показује да је ЦИА убрзала напоре да јој скупљање података о корисницима интернета постане приоритет, пренео је „Интерсепт”.

Борци за право на приватност изражавају, међутим, забринутост због оваквог начина профилисања и аутоматизованог закључивања.

„Када вам алгоритми приватне компаније одлучују о ризику од побуне или означе неког као особу од интереса, очито постоји простор да се људи обележе на основу својих становишта, па чак и да се незаконито таргетирају на основу расе или религије”, рекла је за „Интерсепт” Ли Роуландис из правног тима Америчке уније за грађанске слободе.

Она је додала да се иде ка томе да владе уз помоћ технолошких компанија „граде обимне досије” користећи „ништа друго до уставом загарантовану слободу говора”.