Ватромет у Смедереву, варнице у Бриселу

Британски премијер Дејвид Камерон је, уочи потписивања уговора о приватизацији „Железаре Смедерево”, позвао руководство „Хестила” да преузме највећу енглеску челичану „Тата стил”. Кинези су, како сазнајемо, одбили понуду британског премијера да, након повлачења Индијаца, преузму енглеску компанију.

„Не знам да ли ово смем да кажем, али један велики европски лидер тражио је од ’Хестила’ да преузме њихову челичану која је у проблемима”, рекао је премијер Александар Вучић на потписивању уговора о приватизацији железаре. Додао је да су Кинези ту понуду одбили рекавши да имају поверења у Србију.

Можда и због тога што су Кинези у последњи час одговорили негативно на понуду која је стигла из Лондона, министар привреде Жељко Сертић је, након потписивања уговора, тај документ подигао увис и пољубио га. И док је изнад Смедерева севао ватромет, на релацији Београд – Брисел севнуле су варнице.

Иако Европска унија нема начина да спречи потписивање комерцијалног уговора између две компаније, које при том, и не долазе из ЕУ, о продору Кинеза на Стари континент минулих дана се у Бриселу озбиљно разговарало.

Лидери земаља чланица ЕУ састали су се пре два дана у Бриселу да би притисли Кину да смањи производњу челика. Како сазнајемо, делегација из Србије није присуствовала овом састанку, иако су били позвани представници многих земаља света.

Наиме, превелика понуда јефтиног челика из Кине у црно је завила многе европске челичане, а британски „Тата стил“, највећа је жртва кинеског продора у Европу. Након што су Индијци најавили повлачење из Енглеске у питање је доведено 14.000 радних места.

У тренутку када је кинески „Хестил” на мала врата преко Смедерева, ушао на Стари континент, лидери земаља чланица ЕУ састали су се како би спречили затварање фабрика и отпуштање радника у Европи. Иначе, током прошле године у Енглеској је без посла остало више од 4.000 радника из челичне индустрије. „Редкар”, огранак тајландске компаније „Шахаварија стил” већ је напустио Британију.

Иако је британски премијер Дејвид Камерон преговарао са Кинезима и нудио им да дођу у срце Европе, члан његовог кабинета Саџид Џавид, отпутовао је у Брисел где је присуствовао састанку на коме се разговарало о томе како да се, фигуративно речено, спречи продор Кинеза на Стари континент. Реч је о министру за бизнис, иновације и вештине, који се након повлачења „Тата стила”, нашао на удару тамошње јавности јер, како га оптужују, није учинио ништа да спречи одлазак Индијаца. Састанак у Бриселу је организовала Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), а били су присутни и представници Европске комисије и Светске трговинске организације. На састанку у Бриселу, Џавид је оценио да је „прекомерна производња челика озбиљан проблем који није могуће брзо решити”.

Кину, која је највећи светски произвођач челика, конкуренти на тржишту оптужују да прекомерном производњом утиче на пад цена. Како показују подаци Светске асоцијације за челик, Кина држи чак половину светске производње ове сировине. На крају 2014. године, цео свет произвео је 1,6 милијарди тона челика. Кина је те године произвела више од 820 милиона тона. То је чак десет пута већа производња од америчке. О поређењу са Србијом да и не говоримо. У најбоље време, „Железара Смедерево” је производила око два милиона тона челика годишње. Према анализи ОЕЦД-а, прекоморна понуда челика у свету износи 70 милиона тона. Дакле, то је вишак за којим не постоји тражња на тржишту.Европска комесарка за трговину Сесилија Малстрем оценила је, на састанку у Бриселу, да је „ограничавање прекомерне производње челика пресудно за опстанак многих компанија”. Званични Пекинг, још раније је обећао да ће смањити прекомерну производњу, као и да ће отпустити више од милион радника. Међутим, упркос том обећању, производња челика у марту у Кини је скочила за 2,9 одсто на годишњем нивоу, што је 70,65 милиона тона и то је први раст од децембра 2014. године, објавио је пре неколико дана кинески Национални биро за статистику. Због свега тога, Брисел ће будним оком пратити шта се догађа у Смедереву. И док ЕУ директно посредује у решавању проблема енглеске челичне индустрије, у Србији делегација ЕУ инсистира да званични Београд достави додатне информације о додељеној државној помоћи.

Аница Телесковић

Антрфиле:

Европа може да казни „Хестил”

Простор за надзор посла са Кинезима Бриселу оставља протокол пет Споразума о стабилизацији и придруживању. По њему, укупан износ државне помоћи не сме да пређе 50 одсто будуће кинеске инвестиције. Само исплата зарада радницима у периоду од 2012. године до 1. фебруара 2015. буџет Србије је коштала укупно 300 милиона евра. Према досадашњим најавама, инвестиције „Хестила” биће управо толике. Премијер Вучић рекао је пре два дана да не може да говори о додатним инвестицијама Кинеза у Смедерево. Што значи да ако Београд сада не успе да убеди Брисел да је износ државне помоћи двоструко мањи од будућих инвестиција, ЕУ има механизме да казни „Хестил”. Односно, да тражи да у буџет врати сав износ преплаћене државе помоћи. Чувен је случај бродоградилишта у Пољској која је Европа натерала да због прекомерне државне помоћи плате казну. Италија је такође минулих месеци помагала своју челичну индустрију.

Према нашим сазнањима, Београд сада покушава да убеди Брисел да та мера исплате зарада радницима железаре није била изолована, односно да је држава покривала трошкове плата и многим другим компанијама у државном власништву. Међутим, преговарачи из Брисела, инсистирали су на томе да се кредит Фонда за развој, који је железари одобрен крајем 2014. године у износу нешто мало већем од 100 милиона евра, такође урачуна као државна помоћ. Управо тим новцем купљене су сировине захваљујући којима је железара до сада успела да одржи производњу и покрије трошкове исплате зарада. Због тога је став Брисела да то де факто јесте била субвенција државе. Такође, ЕК рачуна и индиректну помоћ државе: попут јефтиније или бесплатне струје и гаса, пореских олакшица и слично. Са друге стране, Ана Соубри, британска државна секретарка за бизнис, истакла је пре неколико дана да Велика Британија још од октобра прошле године индиректно помаже челичној индустрији. Како је рекла, произвођачима су изашли у сусрет и када је реч о антидампинг мерама, али и о цени енергената. Из Брисела, у овом случају, није било опомене да и Енглеска индиректно помаже своју челичну индустрију.