Да ли ће истраживачи у институтима остати без плата

Министарство просвете је објавило Конкурс за научноистраживачке пројекте за циклус 2016–2019. и за 2020. годину. Услови за одобравање пројеката су пооштрени и надлежни најављују да „пролазност” више неће бити стопроцентна, као у претходним деценијама. Како је образложио министар Вербић, циљ је да истраживачи предлажу квалитетније пројекте.

Таквом начелном ставу се не може приговорити, али су нова законска решења изазвала велики револт дела академске заједнице. Истраживачи у институтима ће први пут доћи у позицију да страхују да њихови пројекти неће бити прихваћени, што ће значити и могућност да остану без плате.

Синдикат науке замера што министарство није обзнанило шта ће се догодити са истраживачима чији пројекти не буду прихваћени. Проблем је и што је буџет за науку остао исти, око 11 милијарди евра, а очекује се да ће број истраживача порасти са 11.000 на чак 18.000.

Запослене у институтима посебно „боли” чињеница што су њиховим колегама на факултетима пројекти додатни извор прихода уз редовну наставничку плату, а научницима са института зарада зависи искључиво од пројеката. Како каже др Ђурђица Јововић, председница Синдиката науке, на све ово треба додати и да су научници закинути и за два одсто повећања плате које су добиле све јавне службе, па и просвета.

Колико је драматична ситуација у науци, видело се на конференцији за медије Синдиката науке, са темом „Нови конкурс за пројекте гаси науку у институтима”, на којој се, неочекивано и за новинаре и за синдикалисте, појавио министар просвете др Срђан Вербић. Иако је у позиву новинарима писало да је синдикат „запрепашћен садржином конкурса која вређа достојанство великог дела научне заједнице” и да је „Министарство на своју руку, супротно свим договорима, унело у конкурс неприхватљиве дискриминишуће услове”, појавом Вербића је значајно „спуштена лопта”.

Вербић је објаснио да у недостатку националног савета за науку и технолошки развој (који још није формиран), Министарство просвете директно разговара са представницима института, да је већ одржано неколико састанака и да су многе примедбе прихваћене. Он је истакао да је дошао да пружи подршку одређеним захтевима синдиката, јер је „држава остала дужна људима захваљујући којима је Београдски универзитет доспео на Шангајску листу најбољих универзитета на свету”. По његовим речима, држави је циљ да „сачува људски капацитет у науци” и улаже у области које су приоритет за Србију. Министар је додао да је неопходно да се што пре направи модел институционалног финансирања института који би могао да заживи 2019. године и који ће да реши многе актуелне проблеме. Међутим, до тада...

– Овим конкурсом ће бити финансирано мање пројеката него пре шест година, јер ћемо се фокусирати на најбоље. Пролазност мора да буде мања, а услови оштрији, не може више да се догоди да буде финансирано буквално све што се предложи. То не значи да ће поједини истраживачи бити оштећени, наћи ћемо начина да задржимо младе који раде на институтима – објаснио је Вербић.

Др Ђурђица Јововић са Института за медицинска истраживања нагласила је да је Министарство прихватило само 10 одсто примедби научне заједнице и додала да је овим конкурсом угрожено око 3.000 истраживача у око 50 института који живе искључиво од пројеката.

– Укрстили смо податке и утврдили бројне неправилности у садашњем систему финансирања. На пример, колега на факултету у звању редовног професора који има категорију А6 (минимални услов за добијање пројекта) има готово исту зараду као научни саветник (највише звање у институту) у најјачој категорији А1 – истакла је Јововићева. Иначе, у првом случају плата је 91.287 динара (зарада професора по основу наставе и пројеката), а у другом 92.406 (зарада научног саветника који реализује пројекат).

Она је демантовала информације да „синдикат хоће да сруши конкурс”, већ да само траже да се усвоје примедбе како би истраживачи били што мање оштећени. Како се чуло, компромис је већ направљен када су у питању млади истраживачи, али је остало да правна служба министарства утврди шта је могуће променити када је конкурс већ објављен.

– Млади су посебно оштећена категорија, нарочито они који су докторирали на време, а сада треба да трче исту утакмицу са нама који смо запослени више деценија. Истовремено су заштићени они који су још на докторским студијама и који студирају много дуже него што би требало – рекла је др Александра Милутиновић Николић са Института за хемију, технологију и металургију.

Преговори се настављају, а конкурс је отворен до 13. маја.