Ријад звецка нафтом

Барел северноатлантске нафте типа „брент” већ јуче се опоравио од првих последица јаловог самита петнаестак држава петроизвозника прошле недеље у Дохи. На прву вест да је Саудијска Арабија торпедовала припремљени споразум петнаестак држава извозника нафте о замрзавању производње у следећих шест месеци, цена „брента” пала је у понедељак чак седам одсто (40,10 долара). Колико јуче, „брент” је поскупео читава три долара (43,75), пошто су берзе брзо израчунале да поред свађа и претњи окупљених у Дохи други озбиљнији фактори утичу на текући опоравак вредности барела, попут рекордног броја поремећаја на бушотинама од Кувајта и Ирака до Нигерије и Либије и постепеног смањивање енормних глобалних залиха непродатог црног злата.

У међувремену, пропали скуп нафташа у Дохи био је јуче тема телефонског разговора између домаћина тог догађаја, катарског емира Тамима бин Хамада ел Танија и руског председника Владимира Путина, преноси агенција Спутњик, додајући да је позив уприличен на захтев Дохе. Садржај разговора Танија и Путина није објављен. Истовремено, на видело почиње да излази драматична позадина одлуке делегације Ријада да се у Дохи у последњем тренутку предомисли и одустане од договора о замрзавању производње – који су у фебруару заједнички скицирале Русија, Саудијска Арабија, Катар и Венецуела.

Хладан сусрет саудијског краља Салмана бин Абдулазиза и иранског председника Хасана Роханија на седници Организације за исламску сарадњу прошлог петка у Истанбулу наговестио је нелагоду на преговорима у Дохи. Иран је иначе на скупу у Истанбулу био оптужен да подржава тероризам, пренео је Ројтерс. Потом је званични Ријад затражио од Катара да Ирану ускрати позивницу за нафташки скуп у Дохи, будући да је Техеран већ јасно ставио до знања да у овом тренутку не пристаје на такав потез.

Стављен на дипломатске муке, Катар је проследио поруку Техерану. Иза тога делегација Ријада, предвођена времешним министром Алијем ел Наимијем, стигла је у Доху, тврдећи да је договор о замрзавању производње „готова ствар”.

А онда је у недељу раном зором млади саудијски принц Мухамед бин Салман (иначе омиљени син краља Салмана, министар одбране Саудијске Арабије и председник Државног економског савета – под чији ресор по новом припада и нафта) телефоном звао државну делегацију у Дохи.

„Одмах да сте се вратили кући”, наложио им је принц Салман, преносе западни медији. Делегација Ријада, када је реч о наглом повратку, није послушала принца Салмана. Ипак, министар Наими је током дана најавио да Саудијска Арабија неће потписати никакав споразум о замрзавању уколико све чланице ОПЕК-а не поступе исто. „Саудијска Арабија је рачунала на неуспех скупа у Дохи”, процењује немачка Комерцбанка.

Јавна интервенција принца Салмана (након двапут поновљеног истог тог става, да нема потписивања без Ирана, у два интервјуа агенцији Блумберг овог месеца) као да је изненадила стране посматраче.

Принц Салман, чији је став одлучио исход нафташког скупа у Дохи, има иначе веома чврст став према даљем курсу Саудијске Арабије када је реч о нафти.

„Баш нас брига за цену нафте: може бити 30 долара или 70 долара, нама је свеједно. Имамо ми наше програме за које нам не треба висока цена нафте”, поручио је недавно принц бин Салман. Колико је младо височанство узело у обзир чињеницу да је Ријад на амортизовање текуће нафташке кризе од јуна 2014. већ потрошио преко 100 милијарди долара девизних резерви и забележио буџетски дефицит, који не само што је забринуо ММФ већ повукао и снижавање међународног кредитног рејтинга, није познато.

По речима младог монарха, Саудијска Арабија би врло брзо могла драстично да повећа тренутку производњу (сада око 10,2 милиона барела), покушавајући да прошири списак муштерија баш у тренутку повратка археривала Ирана на тржиште. „Иран ће колико до јуна поново постићи ниво производње од пре увођења санкција у висини од око четири милиона барела дневно”, најавио је јуче Рокнедин Џавади, помоћник иранског министра енергетике. „И Русија разматра ново повећање производње нафте”, објавио је јуче Кирил Молоцов, помоћник руског министра енергетике.

Ако остваре своје најаве Ријад, Техеран и Москва могле би засути свет новим количинама све јефтиније нафте, чија се производња по тим ценама све мање исплати произвођачима у обе Америке, Северном мору, Кини..

„Улазимо у период ћудљивог кретања цене нафте”, најављује америчка инвестициона банка Голдман Сакс.