Шта је Британцима атрактивно на српском европском путу

Готово невероватно звучи чињеница да постоје званичници развијених држава, који би се, када је о процесу европских интеграција реч, мењали са Србијом. „Фајненшел тајмс” је тако пре два дана објавио да заговорници изласка Велике Британије из Европске уније (ЕУ), сматрају да би у интересу њихове земље било да са заједницом европских држава потпишу уговор какав има Србија.

Босна и Херцеговина, Србија, Албанија и Украјина, које су економски слабе и још носе ожиљке из ратова, очајнички желе да се интегришу у ЕУ, пише „Фајненшел тајмс”. Шта је у њиховим економским моделима толико привлачно за заговорнике Брегзита, питају новинари овог листа. Реч је, наравно о Споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП) који „Фајненшел тајмс” описује као уговор погодан за мале земље и проблематичне економије, а не за бракоразводне парнице са великим и успешним економијама. Иначе, референдум о останку или изласку Британије из ЕУ заказан је за 23. јун.

Оли Рен, који је такве споразуме договарао као европски комесар за проширење, за овај лист је изјавио да је изненађен чињеницом да би заговорници изласка Велике Британије из ЕУ желели да себе „трајно сместе на клупу резервних играча”.

„Осим тога, сумњам да Велика Британија може да добије исти преференцијални третман као земље западног Балкана, јер је то имало за циљ да подржи њихов економски развој и пут европских интеграција”, рекао је Оли Рен.

У Србији, такође, постоје стручњаци који кажу да наша земља треба да размисли о томе да крене путем којим су ишле Норвешка, Исланд и Лихтенштајн. И да, заправо, треба да затражимо пријем у Европско економско подручје (ЕЕП), које и за нечланице Европске уније отвара врата јединственог европског тржишта, а не захтева политичку интеграцију. ЕЕП, иначе, обухвата земље Уније плус Исланд, Лихтенштајн и Норвешку, а основан је 1994. године. Државама омогућава да учествују у унутрашњем тржишту ЕУ. Оне су у обавези да усвоје све законе ЕУ који се тичу јединственог тржишта, осим прописа о пољопривреди и рибарству. Швајцарска, која такође није чланица ЕУ, није се придружила ЕЕП, али са ЕУ има сличан споразум.

Да би Србији било боље у ЕЕП сматра професор економије Борис Беговић. Он у својим ранијим оценама полази од тога да после уласка Хрватске у ЕУ нова учлањења не треба очекивати барем десет година. Како је истицао, инсистирање Србије на пуноправном чланству у ЕУ ствара изванредне могућности за политичко условљавање, које се све више своди на признавање независности Косова. Политичка замка, по њему, могла би се избећи уласком у ЕЕП, чиме би се добио приступ јединственом тржишту.

Економиста Бошко Мијатовић, из Центра за либерално демократско тржиште, каже да Британија ни у којој варијанти неће доћи у наше друштво.

– Убеђен сам да би се у случају изласка за неколико месеци Британија и ЕУ договорили и да би сви повољни аранжмани о слободној трговини били потписани. И то не само зато што је то у интересу Британије, већ је и у интересу Уније. Британија би врло брзо добила све погодности и све последице изласка биле би минимизиране – каже Мијатовић.

Он додаје да управо заговорници останка Велике Британије и ЕУ народ плаше „грозним последицама такве одлуке” и објављују како ће у том случају завршити у лошем друштву које чине Србија, БиХ, Албанија и Украјина. Не брините, то се неће догодити, каже Мијатовић.

Мијатовић је и раније изјављивао да, ако у политичким односима постоји проблем попут Косова, који би спречавао учлањење Србије у ЕУ, онда би требало да крене на тај алтернативни пут сарадње са ЕУ.

Критичари ове идеје, углавном сматрају да Србија не може своју економију да упоређује са Норвешком или Швајцарском.

Има и оних који кажу да би промена српског пута са чланства на неки други аранжман подразумевала и сагласност свих чланица ЕУ. Ипак, најважнија замерка овој идеји је да ли би Србији било у интересу да спроводи одлуке ЕЕП на које не може да утиче.

Према речима Слободана Зечевића, научног саветника Института за европске студије, мана таквог положаја је пре свега у губљењу политичког утицаја.

– Британија не би могла да учествује у институцијама, као што су Европска комисија и Европски парламент и самим тим не би могли да учествују у доношењу одлука. Зато је британски премијер Дејвид Камерон против тога и зато жели да избегне такав епилог – каже Зечевић.

Као што је такав сценарио лош за Британију, лош је и за Србију, сматра наш саговорник. Без обзира на то што би наш евентуални утицај у европским институцијама био далеко мањи од британског за нашу земљу би било лоше да од тог пута одустане и да га се одрекне. Такође, земље које нису чланице не могу да рачунају ни на приступ европским фондовима, подсећа Зечевић.

Он додаје да је у српској јавности недовољно афирмисан став да је Краљевина Југославија двадесетих година двадесетог века била иницијатор формирања ЕУ.

– Прве научне чланке о томе да ли нам је ЕУ потребна у Србији смо објавили још 1923. и 1924. године – подсећа Зечевић.