Експерименти уживо – најлепши део науке

На коју фору електрицитет накостреши косу, како је могуће видети звук, због чега се течна маса претвара у непробојну кад се у њу снажно удари? Питају гимназијалци, објашњавају студенти физике, док хол Прве београдске гимназије бруји од жамора. У предворју учионица врвело је од ђака и науке. Радознали средњошколци опколили су студенте, главне мајсторе „Фестивала физике” који је у овој кући знања уприличен други пут.

– Промоција науке је покретач оваквих манифестација. Физички факултет сличне фестивале организује често и то широм Србије. Недавно смо физику уживо представили у Ужицу и Чачку. Гимназијалцима Прве београдске приказали смо петнаестак експеримената из спектра огледа које иначе изводимо на научним смотрама – појаснили су студенти физике, расположени да објасне законе науке, али не и да им се имена нађу у новинама.

Објашњавали су зашто чигра када се заврти неће да падне него се ротира, како се звук може укротити у видљиву слику – пламен који поскакује у ритму мелодије. Уверили су радозналце да температура кључања зависи од спољашњег атмосферског притиска, да вода кључа на сто степени при нормалном притиску, али да ће, рецимо, на Монт Евересту да ври и на осамдесет степени. 

– Ово је флуид чији се коефицијент вискозности мења зависно од јачине силе којом се на њега делује, рекли бисмо језиком науке. Народски, то је најобичнији густин, кукурузни скроб, растворен у води. У тај раствор можемо да заронимо прст, али искључиво ако то чинимо полако. Пљеснемо ли нагло шаком о ову мешавину, биће као да смо лупили о камен. Што је већи притисак, то је маса непробојнија. Од овог флуида прављени су први панцири – дочаравали су физичари.

Нетремице су их слушали средњошколци. Највећа је гужва, чини се, била испред „фризера” дана. У реду се чекало на „чешљање” електрицитетом.

– Ставимо руке на генератор, укључимо га и постајемо проводник електростатичког електрицитета. То потврђује наша коса разбарушена на све стране. Електрони се „попну” на длаке наше косе и раздвоје се. Тако настаје „електростатична фризура”. А ако случајно дотакнемо укључен генератор, пуцкетаће минијатурне „муње” јер тада постајемо потенцијална баријера електрицитету – појашњавали су студенти Физичког факултета.

Експерименти уживо за њих су најлепши део науке. Годило им је и то што се матуранти Прве гимназије нису распитивали само о огледима него и их је занимало и шта је потребно да би уписали Физички факултет и какви су услови студирања.  

– Интересовање средњошколаца је велико, ипак тек половина од укупно 960 наших ученика успе пажљиво да погледа све експерименте јер се фестивал организује у време наставе. Драгоцен је сваки вид приближавања науке деци, на оваквим смотрама ђаци схватају да закони физике не важе само у књигама него у свакодневном животу – казао је Александар Андрејић, директор Прве београдске гимназије, хвалећи посвећеност и умешност студената Физичког факултета у мисији популаризације науке.