Још чекају свети грал

Сремска Митровица – Велика ишчекивања археолога да ће се рушењем угашене сремскомитровачке пиваре на светло дана указати драгоцени трагови античке прошлости по свему судећи су била без основа. Директор Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици Љубиша Шулаја каже за „Политику” да су багери већ зашли на дубину испод античког слоја, што значи да су подруми пиваре уништили антично културно наслеђе.

– Нажалост, подруми заузимају највећи део плаца бивше пиваре, а за неке се није ни знало да постоје. Археолози прате уклањање грађевинског материјала, а биће ту и када се буду копали темељи за нове грађевине. Ако је нешто од античког блага и остало, то могу бити само фрагменти. Градитељи пиваре, која је овде од „аустријских времена, или су покупили највредније, или су трагове антике уништили и не знајући шта уништавају. Подрум испод некадашње управне зграде Митровачке пиваре потпођен је мермером из царске палате, што је доказ да су градитељи пиваре наносили античком слоју непроцењиву штету – каже Љубиша Шулаја.

Ово су свакако лоше вести за све археологе који су очекивали да ће рушење старе пиваре донети разрешење двеју великих загонетки светске археологије: прва је царска палата, а друга манастир Светог Димитрија. Царска палата је делимично откривена непосредно уз зграде пиваре, а правци простирања откривених мозаика недвосмислено указују да се највећи део здања налазио управо испод пиваре. Остаци једне апсиде са 40 костура, откривени пре више од четири деценије у кругу пиваре, могли су, према мишљењима археолога, да припадају само манастиру Светог Димитрија. Манастир је, кажу археолози, вероватно био саграђен на остацима царске палате.

Према историјској грађи, у манастиру је боравило неколико стотина калуђера грчког и словенског порекла. Према немачким теоријама, у том манастиру је чувана једна од највећих хришћанских светиња – пехар са Тајне вечере, или како се обично назива – свети грал.

Археолог Петар Милошевић, који је преминуо пре неколико година, својевремено је за „Политику” говорио да не зна на чему немачке колеге заснивају такву претпоставку, али је истакао да је манастиру Светог Димитрија уистину припадало посебно место у хришћанском свету. У њему је, као епископ, службовао и један од двојице славне браће просветитеља – Методије. Гроб светог Методија откривен је у Мачванској Митровици, коју Сава дели од Сремске Митровице. На костуру хришћанског великодостојника нађен је прстен на коме је, на грчком, било угравирано: „Боже, чувај онога ко ме носи”. Прстен се данас чува у Музеју Срема у Сремској Митровици.