Странци стрепе и улажу

Одавно страни инвеститори, који су у последњих седам година уложили 13,5 милијарди долара у Србију и запослили 100.000 људи, нису пажљивије пратили вести са домаће политичке сцене. Иако је Влада Србије недавно јединствено гарантовала сигурност страним улагачима, опречне изјаве политичких актера брину их више од курса динара и кретања акција на берзи.

Миладин Ковачевић, заменик директора Републичког завода за статистику, упозорава да се Србија практично налази на почетку кризе.

Он упозорава да је осека страних инвестиција очигледна и да је последица политичких порука које се могу схватити као одвраћање странаца од улагања у нашу земљу.

– Условљавања домаћих политичара и заустављање Србије на путу ка Европи довела су до оваквог стања, а истрајавање у томе може само продубити кризу и довести до лошег положаја грађана Србије. Не сме се питање Косова везивати за економски развитак земље – оценио је Ковачевић.

Упозорења да тренутна клима лоше утиче на интересовање страних предузећа за улагање у нашу земљу, долазе и из владине Агенције за страна улагања и промоцију извоза. У агенцији истичу да оваква ситуација, на дуге стазе, може имати и несагледиве последице за домаћу привреду.

Опрезнији улагачи, попут италијанске фабрике обуће „Геокс”, одложили су преговоре са Србијом, а произвођач аутобуса „Де Симон” отишао је корак даље и одустао од гринфилд инвестиције која би запослила 250 радника, поновио је јуче за Танјуг Александар Милорадовић, представник за медије владине Агенције за страна улагања и промоцију извоза.

Упркос политичкој неизвесности, иностране компаније су спремне да сарађују са нашом земљом. Међу њима су грчки „Блухаус”, шпанска „Риофисе” и израелски „Плаза центри”, који су пре само неколико дана доставили понуде за куповину пословног простора у „Прокопу”. Такође, немачка „Дојче банка”, гарант за изградњу аутопута Хоргош – Пожега, демантовала је пре неколико дана нагађања да се повлачи из посла и на тај начин оповргла сумње да инвестиције обустављају оне компаније чије земље су признале независност Косова.

То су потврдили и учесници конференције о тржишту некретнина у југоисточној Европи, недавно одржане у „Хајату”, сагласивши се да наша земља има највећи потенцијал за улагање у региону. Роб Швајцер, директор за водеће глобалне инвестиције америчког инвестиционог фонда „Мерил Линч”, сувласника домаће компаније „МПЦ пропертис”, изјавио је том приликом да Србија, на дуге стазе, представља одлично место за улагање.

– Навео бих пример „Крафта” који ће свој центар из Беча преместити у Београд без обзира на политичку ситуацију. „Мерил Линч” подржава овакав став. Владе многих земаља у којима послујемо чине странке које се не слажу по свим питањима, али уколико су макроекономски услови добри, нема разлога да се у таква тржишта не улаже – рекао је Швајцер.

Његова уверења дели и Стајн Ерик Велан, председник Савета страних инвеститора, признајући да је ситуација у Србији тешка, али ће упркос томе свих 150 чланова савета ипак остати у земљи.

Ако се упореде улагања страних компанија у нашој земљи од 2000. до 2007. године, Аустрија („Мобилком”, „Блок 67 Асоушијетс”, ОМВ, „Алпина- Пор”) убедљиво је на првом месту са више од две милијарде долара директних инвестиција. У стопу је прате Немачка („Штада-Хемофарм”, „Метро кеш енд кери”) и Грчка (НБГ- Војвођанска банка, „Титан- Цементара Косјерић”) са око 1,6 милијарди долара, следе Норвешка („Теленор”) и Сједињене Државе („Филип Морис”- ДИН, „Ју-Ес стил- Сартид”).

Словеначки привредници узалуд су упозоравали своју владу да не жури с признавањем независности Косова. Разлог томе треба тражити у чињеници да су словеначка предузећа у последњих седам година уложила 1,4 милијарде долара у Србију, на тај начин заузевши шесто место међу земљама са највише директних улагања у Србију.

С друге стране,неочекивано ниско 11. место на табели земаља са највише улагања у Србију заузима Руска Федерација са свега 300 милиона долара од којих је већина уложена у „Лукоил- Беопетрол”. Ипак, почетком године је потписан гасни споразум између Београда и Москве, који подразумева и продају НИС-а „Гаспрому”, а долазак Московске банке је већ известан. Уз учешће у приватизацији „Јата”, рускекомпаније су заинтересоване за инвестиције у сектору енергетике, саобраћаја, транспорта, туризма и финансија.

Иако је циљ владе да раст бруто домаћег производа у овој години буде између шест и седам одсто, да инфлација буде у том распону, као и да се настави раст индустријске производње, питање је да ли ће тај циљ бити остварен. Услов за то је најмање три милијарде евра директних страних инвестиција.

Маријана Авакумовић

Борко Павићевић

---------------------------------------------------------------

У „Ју-Ес стилу” забринути због Косова

Менаџери „Ју-Ес стила” забринути су због једностраног проглашења независности Косова, јер имају, како наводе у изјави за амерички „Бирмингем њуз”, своја постројења у Србији. Извршни директор ове компаније Џон Сурма, говорећи у бирмингемском Ротари клубу о пословним плановима и проблемима који муче његову фирму, на крају је ипак изразио оптимизам када је реч о њиховом послу у овом делу југоисточне Европе.

– Наставићемо да радимо нормално, оптимисти смо када је реч о нашем пословању у овом региону – рекао је Сурма.

А. Н.