Ал Каида у Јемену најзад трпи губитке

Ал Каида с Арапског полуострва, највећи „добитник” рата у Јемену, напокон је почела да трпи губитке у тој земљи. Након што је у последњој години, користећи сукоб владиних снага с побуњеничком милицијом Хути, зграбила појас на југу Јемена дугачак око 600 километара, Ал Каида је под притиском офанзиве трупа режима била принуђена да се повуче из стратешки значајног града Мукале.

Ироничном вољом случаја, јачање Ал Каиде се одиграло захваљујући рату у којем учествују, директно, односно посредно, и два њена велика непријатеља, Саудијска Арабија и Сједињене Америчке Државе. Саудијци су се пре десетак година намучили док нису, радом контратерористичких снага којима је тада командовао Мухамед бин Најеф, данашњи принц престолонаследник, са своје територије избацили Ал Каиду. Тек потом је њено највеће упориште на полуострву постао Јемен, где су их Американци, уз асистенцију тамошњих власти, одстрељивали пројектилима из дронова и сматрали тај свој рат против Ал Каиде толико успешним да га је Барак Обама у јесен 2014. године назвао одличним примером за нову стратегију САД против џихадиста, засновану на ваздушним ударима беспилотним летелицама, дакле – с највеће могуће безбедне удаљености за америчке војнике – и подршци локалним властима.

Обамину славодобитност је срушила побуна милиције Хути, пред којом је председник Абу Рабед Мансур Хади морао да побегне из земље пре него што му је повратак омогућила војна интервенција коалиције сунитских земаља залива под вођством северног суседа Јемена, Саудијске Арабије, поведена и под образложењем да шиитски побуњеници имају помоћ Ирана. Логистичку помоћ саудијској коалицији пружиле су и САД и Велика Британија, трпећи критике због огромног броја цивилних жртава у ваздушним ударима снага заливских држава. Док су се Саудијци и Хади тукли с устаницима, Ал Каида, претходно сабијена, добила је прилику да се размаше и освоји дугачак потез земље у приобаљу.

Мукала је била финансијско средиште те „мини-државе” јер се у њој налази лука с највећим националним терминалом за претакање оно мало нискоквалитетне нафте што се може испумпати из налазишта у Јемену. Наметнувши разне порезе бродовима који су се служили том луком, Ал Каида је, како се процењује, успевала да намакне и два милиона долара дневно, што не би била занемарљива свота и у држави имућнијој од Јемена, најсиромашнијем на Арапском полуострву.

Коалиција земаља Персијског залива је саопштила да је при уласку у Мукалу убила више од 800 припадника Ал Каиде. Тај број, међутим, не делује веродостојно, јер ни много дуже битке у још већим упориштима џихадиста по Блиском истоку никада нису за собом оставиле такво мноштво жртава. И извори Ал Џазире, Ројтерса и АФП-а из Мукале негирају да су вођене толико жестоке борбе и наводе да је Ал Каида повукла остатак својих снага из града пре него што су њихови непријатељи ушли – таквом минимизирању губитака у биткама из којих не могу изаћи као победници могли су се научити и од свог ривала, Исламске државе (ИД), којој је то постало манир у Сирији и Ираку.

Да Мукалу не могу задржати, лидерима јеменске Ал Каиде је морало постати јасно чим су се нашли под великом офанзивом Хадија и саудијске коалиције, која није за мету узела искључиво тај град него и шири потез на југу Јемена. Американци помажу и више него само логистички: дронови Пентагона све чешће нападају таборе Ал Каиде у последњих месец дана, откако су се представници зараћених страна у Јемену приближили договору о примирју и почетку мировних преговора. Званичници Вашингтона су пре неколико дана поручили да се надају да ће смиривање ситуације у Јемену створити услове да се ратни напори усредсреде на Ал Каиду – речи сличне онима које се изговарају и у контексту сиријског грађанског рата и ИД.

Такође слично Сирији, и за јеменско примирје, проглашено 10. априла, чинило се да ће пропасти услед бројних кршења, али је међународни притисак да се при њему остане и да се пређе на мировни дијалог био превелик. Преговори су почели крајем прошле недеље и за сада не пружају превише разлога за оптимизам. И ту је могућа паралела са Сиријом: обе стране се позивају на договор страних сила, у овом случају чак и на резолуцију УН, али различито тумаче редослед потеза који би требало да воде склапању мировног уговора. Хадијеве дипломате траже да милиција Хути, као и њихов савезник, бивши председник Али Абдулах Салех, положе оружје и напусте градове које су освојили, укључујући и јеменску престоницу Сану. Побуњеници, пак, инсистирају на томе да претходно буде образована нова влада која би укључила и њихове представнике и потом надгледала разоружавање.

У јеменском рату је у протеклој години дана страдало око 6.200 особа, од чега су отприлике половина били цивили. Домове је напустило око 2,5 милиона људи, док је око 80 процената становништва, које броји између 20 и 25 милиона особа, изложено глади и жеђи као и недостатку лекова и медицинске неге.