Суноврат најмлађе светске милијардерке

Била је то до пре пола године још једна лепа прича о остварењу америчког сна. Од девојке која је прекинула студије на престижном Универзитету Станфорд, Елизабет Холмс постала је најмлађа жена милијардер у свету, не рачунајући богате наследнице, и то захваљујући фирми „Теранос” коју је основала 2003. године. Њена револуционарна технологија лабораторијских анализа крви привукла је пажњу водећих светских медија. Холмсова је постала нови јунак Силицијумске долине, а њена компанија вртоглаво је достигла вредност од девет милијарди долара.

Не само да је успела да придобије поверење инвеститора, већ су се у управном одбору „Тераноса” нашли угледни појединци, укључујући и двојицу бивших америчких државних секретара – Хенрија Кисинџера и Џорџа Шулца. За пацијенте који се, као и Холмсова, боје игле, нова метода изгледала је као спасоносно решење: из свега неколико капи крви из прста могли су да ураде око 200 различитих тестова.

Како сада пишу амерички медији, све је то изгледало сувише добро да би било стварно. Ова тридесетдвогодишњакиња и њена компанија суочени су са низом истрага, укључујући и полицијску, због сумњи да нов начин тестирања крви не даје поуздане резултате. Испитује се, такође, и да ли су инвеститори били обманути у вези са дометима револуционарне технологије. До пре пола године перспективна фирма тако је сада изложена великом неповерењу јавности будући да су медији претходно помпезно извештавали о свеобухватним анализама (из само неколико капи крви) које би захваљујући малим трошковима могле да буду доступније корисницима широм света.

Све је пошло по злу у октобру прошле године када је „Волстрит џорнал” објавио чланак у којем доводи у питање тачност „Тераносових” тестова, после чега су се за то заинтересовале и надлежне регулаторне агенције. Једна истрага у јануару открила је недостатке за које је речено да могу да угрозе здравље пацијената, а компанији је наређено да те пропусте отклони. Пошто се то није догодило, фирма је обуставила анализе у спорној лабораторији у Калифорнији.

Технологија је, иначе, од почетка држана као строга тајна, па није представљена ни научној заједници која би могла да је оцени. Примера ради, није објављено какве су машине које се користе у овим анализама и по чему се разликују од других за тестирање узорака крви. Изостали су и чланци у стручним часописима који би били извесна потврда ефикасности нове методе. Холмсова је као разлог те тајновитости наводила да не жели конкуренцији да открије превише јер је реч о уносном послу.

Мета критика сада су и чланови управног одбора за које се истиче да нису стручни за посао којим се компанија бави, док се инвеститорима замера да нису знали у шта улажу.