Sunovrat najmlađe svetske milijarderke

Bila je to do pre pola godine još jedna lepa priča o ostvarenju američkog sna. Od devojke koja je prekinula studije na prestižnom Univerzitetu Stanford, Elizabet Holms postala je najmlađa žena milijarder u svetu, ne računajući bogate naslednice, i to zahvaljujući firmi „Teranos” koju je osnovala 2003. godine. Njena revolucionarna tehnologija laboratorijskih analiza krvi privukla je pažnju vodećih svetskih medija. Holmsova je postala novi junak Silicijumske doline, a njena kompanija vrtoglavo je dostigla vrednost od devet milijardi dolara.

Ne samo da je uspela da pridobije poverenje investitora, već su se u upravnom odboru „Teranosa” našli ugledni pojedinci, uključujući i dvojicu bivših američkih državnih sekretara – Henrija Kisindžera i Džordža Šulca. Za pacijente koji se, kao i Holmsova, boje igle, nova metoda izgledala je kao spasonosno rešenje: iz svega nekoliko kapi krvi iz prsta mogli su da urade oko 200 različitih testova.

Kako sada pišu američki mediji, sve je to izgledalo suviše dobro da bi bilo stvarno. Ova tridesetdvogodišnjakinja i njena kompanija suočeni su sa nizom istraga, uključujući i policijsku, zbog sumnji da nov način testiranja krvi ne daje pouzdane rezultate. Ispituje se, takođe, i da li su investitori bili obmanuti u vezi sa dometima revolucionarne tehnologije. Do pre pola godine perspektivna firma tako je sada izložena velikom nepoverenju javnosti budući da su mediji prethodno pompezno izveštavali o sveobuhvatnim analizama (iz samo nekoliko kapi krvi) koje bi zahvaljujući malim troškovima mogle da budu dostupnije korisnicima širom sveta.

Sve je pošlo po zlu u oktobru prošle godine kada je „Volstrit džornal” objavio članak u kojem dovodi u pitanje tačnost „Teranosovih” testova, posle čega su se za to zainteresovale i nadležne regulatorne agencije. Jedna istraga u januaru otkrila je nedostatke za koje je rečeno da mogu da ugroze zdravlje pacijenata, a kompaniji je naređeno da te propuste otkloni. Pošto se to nije dogodilo, firma je obustavila analize u spornoj laboratoriji u Kaliforniji.

Tehnologija je, inače, od početka držana kao stroga tajna, pa nije predstavljena ni naučnoj zajednici koja bi mogla da je oceni. Primera radi, nije objavljeno kakve su mašine koje se koriste u ovim analizama i po čemu se razlikuju od drugih za testiranje uzoraka krvi. Izostali su i članci u stručnim časopisima koji bi bili izvesna potvrda efikasnosti nove metode. Holmsova je kao razlog te tajnovitosti navodila da ne želi konkurenciji da otkrije previše jer je reč o unosnom poslu.

Meta kritika sada su i članovi upravnog odbora za koje se ističe da nisu stručni za posao kojim se kompanija bavi, dok se investitorima zamera da nisu znali u šta ulažu.