Пржење Срба за "Џ"

"Хоћемо данас да блејимо уз фука код мене на гајби", питала је једна ученица другу желећи да је позове да заједно попију поподневну кафу. Када је први пут "оверила место", своје симпатије према непознатом младићу друга средњошколка је изразила речима: "Баш је кул онај лик!" Када двоје почну да се забављају, они су се смували, а пре тога је он њу, или она њега, стартовао, тачније – пришао јој је.
Кад кажу да је нешто "до бола", то уопште не боли, већ је изразито добро, а без поштапалица тебра (брате) и сине, немогуће је замислити разговор ученика у било којој школи у Србији.

Већина младих данас комуницира искључиво у жаргону, па када своје "знање" морају да пренесу на папир, углавном се нађу у чуду. Без обавезних поштапалица не знају како да се изразе и често се дешава да док пишу писмене задатке, толико се концентришу на пристојно изражавање да забораве на – граматику. Речник просечног основца и средњошколца поприлично је "мршав", слажу се професори српског језика и књижевности у основним и средњим школама.

Стручњаци са Филозофског факултета у Нишу и представници Српске академије наука и уметности у својим истраживањима су закључили да ни средњошколци нису много бољи. Већина греши при употреби великог слова и код присвојних придева изведених од властитих имена. Ученици често састављају узречице, па се у радовима старијих ђака може прочитати "уствари", "пресвега" и "самном".

– Збуне се чим се "судари" више сугласника. Никако не могу да науче да одвајају одричне облике, па пишу "немогу" или "незнам", а суперлативе придева, на пример најуспешнији, пишу као две речи – објашњава Јелена Петаковић, професорка у једној београдској осмолетки.

Према њеном мишљењу, ђаци веома мало читају и самим тим им лепо и правилно изражавање није у видном пољу. Јако је тешко изражавати се правилно, како каже, уколико само слушају како други говоре и то на улици или у оквиру телевизијског програма.

Што се тиче лектира, већина не узима књиге из библиотеке, већ се радије одлучују за скраћена издања књига која лако могу пронаћи на Интернету. "Посао" им олакшавају и екранизована издања великих књижевних дела па читање сматрају готово беспотребним. Оно што већина чита су популарни магазини као што су "Топ спид", који је омиљено штиво дечака, и "Свет" који махом читају девојчице.

Како професори објашњавају, младе генерације су поприлично незаинтересоване, па им је, како знају да кажу, граматика тешка и глупа, а књижевност незанимљива. Код куће углавном не пишу ништа осим СМС и имејл порука.

Љиљана Петровачки, у свом делу "Нека запажања о култури изражавања у средњој школи", констатује да ни ученички жаргон није претерано развијен, јер уколико се дуже време посматра њихово понашање може се приметити да они углавном ћуте, слушају музику, а када проговоре користе се специјалним реченицама које су замена за развијену реченицу. Као да их мрзи да говоре.