Вујановић одбио да се извини БиХ

Од нашег сталног дописника

Подгорица, 6. марта – Црногорски председник Филип Вујановић одбио је јуче да се извини Босни и Херцеговини због учешћа грађана Црне Горе у ратним дешавањима током деведесетих година прошлог века и казао да је свој став о томе саопштио још 2004. године у Сарајеву.

„Тада сам исказао жаљење због трагедије која се десила у БиХ, рата који је однео много живота, изазвао огромна материјална разарања и оставио ужасне последице. Исказао сам и однос према жртвама, осудио злочине и злочинце и саопштио да они треба да се казне”, рекао је Вујановић улцињској телевизији Теута.

Вујановић је подсетио да је тада казао и да је нужна међународна судска надлежност због злочина, „како би се на тај начин скинула колективна одговорност народа и држава”.

„Мој став је наишао на пуно разумевање Бошњака у БиХ и Црној Гори и доживљен је као пример”, појаснио је он.

Члан трочланог Председништва БиХ Харис Силајџић казао је пре два дана у разговору за подгоричке „Вијести” да „грађани те државе очекују извињење од председника Филипа Вујановића или некога ко представља званичну Подгорицу поводом неодговарајућег поступања црногорских власти у прошлости”.

„Мислим да грађани БиХ то очекују и да би то било добро за односе између две земље”, поручио је Силајџић.

Одмах након Силајџића, саопштењем за јавност огласио се и истраживач кршења људских права у Црној Гори Александар Саша Зековић, који је од Вујановића такође затражио да се извини БиХ.

Црногорска извињења бившим југословенским републикама због ратних дешавања започела су прво због учешћа црногорских резервиста у дубровачким окршајима, када се лидер Либералне странке Славко Перовић у црногорском парламенту у више наврата извинио Хрватској, а одмах потом и његова наследница Весна Перовић, која је у то време била председник Скупштине, и то приликом званичне посете Дубровнику.

После ових извињења, у Црној Гори су се напросто утркивали ко ће пре да затражи опроштај од сада суседних држава. Највећу тежину ипак је имало извињење тадашњег и садашњег председника Владе Мила Ђукановића, који је боравећи у Конавлима и Дубровнику затражио опрост од хрватског народа и државног руководства, због заблуде „рата за мир”.Као залог извињења било је црногорско прихватање да плати ратну одштету Хрватској због пљачке фарме крава у Конавлима и врати опљачкане уметнине из Дубровника.

Пре Ђукановића, тадашњи и садашњи председник Црне Горе Филип Вујановић је врло немушто упутио речи извињења које ипак нису биле довољне, јер су у Хрватској процењене као припрема терена за први боравак Ђукановића на територији Хрватске после рата.

Све тада унионистичке партије, које су се залагале за државно јединство са Србијом, посебно Српска народна странка, осудиле су извињења црногорских званичника у име целог народа, оценивши да су то могли урадити „само и искључиво у своје име”.

„Ми у Српској народној странци сматрамо да је Месић обавезан да се извини Србима који живе у Црној Гори за злочине геноцида које је Хрватска починила у Другом светском рату наднашим српским сународницимана стратиштима Јасеновца, Градишке имногим другим, али и да принесе извињење за најсвирепији злочин етничког чишћења од 1945. године, који је почињен над Србима у акцијама ’Олуја’ и ’Бљесак’”, поручивали су тада из СНС-а. „Ђукановић је дужан да одговори на питање о мученицима из ’Лоре’ и резервистима, а да личне емоције са Месићом остави по страни.”

Опозиција је посебно истакла да би добро било да се Вујановић, Ђукановић и Маровић подсете да су претходних година више водили рачуна о говедима са Груда, која су отуђили неки данашњи суверенисти, него о несталим и протераним Србима у „Бљеску” и „Олуји”.

Позицију председника Државне заједнице Србија и Црна Гора садашњи потпредседник Демократске партије социјалиста Светозар Маровић искористио је да се пре разбијања заједничке државе извини Хрватима „за сва зла које је било који грађанин Црне Горе и Србије учинио било коме у Хрватској”, док је његов гост у Београду, хрватски председник, Стјепан Месић узвратио извињењем „свима којима су грађани Хрватске нанели неко зло било када противно закону”.

Тадашњи шеф Трговинске мисије Црне Горе у Сарајеву Новак Килибарда, пре одласка на Башчаршију, није пропуштао ниједну прилику да се извини Сарајлијама и Дубровчанима за „сва зла која су им нанели” његови сународници.

Представници такозване црногорске православне цркве, која је регистрована у цетињској полицијској станици и непризната од канонских цркава, а иза које стоји владајућа Социјалдемократска партија, најпре су посетили Овчару поред Вуковара, где су се „поклонили жртвама”, а затим и извинили хрватској нацији и породицама страдалих у вуковарским операцијама.

Друго њихово извињење, када их је такође предводио рашчињени поп Мираш Дедеић, упућено је грађанима БиХ, и то приликом посете Меморијалном центру „Поточари” у Сребреници.

За покајање, „толеранцију и извињење”, прва два човека у Црној Гори – Ђукановић и Маровић –награђени су наградама „Златном повељом мира лингус паулинг”, односно „Почасни амбасадор мира”, коју додељује Интернационална лига хуманиста са седиштем у Сарајеву.Упркос оваквој одлуци интернационалних хуманиста и претходним извињењима, председник и потпредседник ДПС-а нису смели да отпутују у Сарајево и тамо приме престижне награде, јер то нису дозволиле „Жене Сребренице”. Уместо тога, одликовања са лентом, значке и икебане додељени су им у бечићком елитном хотелу „Сплендид”.

Судећи према броју извињења црногорских званичника, могло би се закључити да је Црна Гора много тога другима лошег учинила и да има потребу непрестаног правдања.

Као да су заборављени Никшићани, масакрирани у логору „Лора” у Сплиту, Црногорци који су тамновали по мостарским приватним логорима, преко 150 погинулих, који су тада бранили једну државу...