Дан послеизборног ћутања

Током изборног викенда био сам болестан и провео ноћ гледајући интернет и телевизију, и то баш тим редом; рачунам, интернет је ојачао.

Прво, видео сам да, бар у политичком простору, није. Телевизија је боља, и то баш државна, а друго, свачега сам се наслушао. Ретко иначе гледам телевизију и читам новине, углавном „живим“ на прес-клипинзима, чини ми се да су они најбољи медији у Србији.

„Свачега сам се наслушао“ није уобичајени пежоратив, напросто, људи које су телевизије звале да причају изговарали су текстове са којима само Трамп може да се такмичи.

Једна, истина губитничка, интернет телевизија, имала је саговорника који је рекао да му је неки оракл, политички гигант или каква врачара, одавно рекла да је Вучић најталентованији политичар и да ће бити премијер, али да тада демократије неће бити!

Зашто, јер два пута добија више од пола парламента? Па то је идеал мајке парламентаризма Британије. Она је и смислила систем да једна странка чак и да нема преко 50 одсто гласова мора да некако склепа преко пола парламента, да држава буде стабилна.

На државној телевизији је иначе угледни спољнополитички коментатор – какве везе има спољна политика са српским изборима није нам објашњено – рекао: Шта ће та имена на листама, зар иза странака не стоји политика?

Па, има ли земље у свету где изборе не воде личности, лидери, Обама, Клинтон, Трамп чак, Меркел, Путин, Берлускони, Камерон... Ко уопште зна како се зову њихове странке?

Други коментатор је, пак, говорио како је Радуловић у нашој модерној дијаспори победио са 30 одсто гласова, заборавивши да каже да је Сандерс растурио секретарку Клинтон са још горим резултатом на прелиминарним гласањима демократа у Европи. Не зато што они стварно мисле да би Сандерс боље водио Америку, него што су бесни, а и не воле да раде у иностранству. Узгред, та наша „модерна дијаспора“ би, сем продаје некретнина када помру родитељи, и поправљања зуба, јер је овде вишеструко јефтиније, могла штогод да допринесе и Србији. Понекад, кад сретнем некога из „модерне дијаспоре“, што значи преко баре, и ко ретко долази, идем на блеф. Питам: шта, неко ти умро? На, иначе најчешћи, одговор: откуд знаш? „противодговарам“: видим, зуби су ти у реду!

На „немодерну дијаспору“ звану гастарбајтери, који осредње образовани рмбаче по Европи и маштају да с мало већом пензијом дођу овде, па покрену и неки посао, немам приговора. То јесу патриоти. Онима, реткима, „преко баре“, а који чешће долазе и остављају новац овде, неретко „додељујем“ титулу „почасног гастарбајтера“.

Било је те изборне вечери и других забавних испада. Лидери странака које су „висиле о цензусу“ су „без гурања прстију у уста“ повраћали по РИК-у као да је он крив што имају мало гласова, а већина се понашала као да су „прогнозерске“ агенције попут Цесида и Ипсоса једнако ваљане као РИК. Па РИК мора да унесе све резултате и објави их, а агенције процењују, па како процене. Узгред, углавном су добро процењивале, а покоји проценат грешке, статистички нужан, а небитан за велике попут СНС, губитницима живот значи. Али, не могу агенције да им донесу тај толико жељени проценат. Не може ни „сам РИК“, осим ако на крају бројања не испадне да га ипак имају.

За многе од њих ми је баш жао што су имале.

Додатна лупетања о „смрти демократије“ јер је Вучић добио толико гласова нису била чак ни маштовита. Углавном су се сводила на то: откуд ми знамо шта ће он да ради са толиком подршком? Па, не знате! Знате само да ви нећете радити ништа, јер подршку немате.

Неправилности и прекршаји изборног поступка су се граничили са фантастиком. И сам сам учествовао у једном таквом. Наиме, пријатељ ме је, да болестан по киши не идем до бирачког места, одвезао колима. За сваки случај, хтео сам да Вучићу не зафали мој глас. Када, о гле чуда, и такве понуде, да некога превезете до бирачког места, спадају по лидерима „о цензусу висећих“ странака у прекршаје! Да ли је и повратак са изборног места, тим истим колима, двоструки прекршај? И њега сам починио.

Чак иако се ова салата од речи припише стресу после пораза и страху од великог победника, остаје још једна, тек из другог читања видљива порука.

Порука се наjбоље чита ако се посебно осмотре националистичка десница и другосрбијанци или како се „модерни“ већ зову. Националисти су углавном кукали на РИК тврдећи да имају више гласова, пре него што је РИК и објавио финалне резултате. У том смислу РИК-у треба да се додели двострука плата и бенефицирани радни стаж, само зато што је све то издржао. Другосрбијанци су, пак, патили над одсуством љубави, мерене у донацијама наравно, са Запада. О како је лепо било рушити Слобу о трошку америчких и европских пореских обвезника. Како је лепо било бити унутрашњи емигрант. Кад оно, нема више Слобе, Србија се не свађа са Западом, они више нису потребни. Више нису емигранти, само су, па и то да ли, унутрашњи. Е, та патња је била највидљивија, само што није разбила екран.

Но, жалим случај, први пут у серији од троје избора грађани Србије бирају пут који је и већини допадљив, а и у складу са светом.

Е, па „модерни“ морају да пате због тога.

Но, да се не бисмо секирали над оваквим испадима, а верујем да нисам ретка зверка, предлажем да се, уместо, рецимо, петка као дана за изборно ћутање – у неким земљама, мајци парламентаризма поготову, то ћутање уопште не постоји – уведе дан послеизборног ћутања. У понедељак, после избора, мора да се ћути, као и у претходну суботу.

Хм, можда треба увести и два дана послеизборног ћутања?

Професор универзитета