Научна и ненаучна медицина

Једину добру страну полемике вођене последњих седмица о научној и алтернативној медицини представља сазнање да су три аутора енергично, али на пристојан начин, без личних вређања, заступала своје ставове. Запањује, међутим, острашћеност „навијача” по друштвеним мрежама. Најгоре је прошао проф. Војин Ракић, коме су, у одсуству аргумената, узалудно прекопавали биографију и откривали непостојеће „грехе”. Дегутиран, дигао је руке од свега. Претпостављам да је и колега Стамболовић провучен кроз блато. За себе знам да су ме нападали и истомишљеници и противници.

Осећам се обавезним да одговорим на најучесталије заблуде и увреде опонената који се из мрака интернета представљају као лекари. Прво, традиционалну медицину приказују као свевремену, а доминантни концепт медицине засноване на доказима – као анахронизам (!?). Друго, тврде да се, наводно, тај концепт одбацује када се мења намена лека и, посебно, када се примењује лек „кројен по мери” (персонализована медицина). Ко год је икада видео извештај неке агенције за лекове, зна колико је незамисливо да се одобрење изда без претходног доказа о ефикасности, заснованог на поређењу (никакво „искуство” не може да замени тај приступ). Треће, бране „право” да се лекови дају по принципу „покушавај и омањуј”. Лекар мора да се држи принципа „добре клиничке праксе”, а законски је одговоран ако покушаји одступају од постојећих препорука (тзв. водича). Четврто, научна медицина није искључива, већ еклектичка дисциплина (граби све што је корисно), па се стално уводе нови лекови, али под посебно контролисаним условима и уз писмену сагласност пацијента који је претходно информисан. Лек се региструје тек када се докаже да је безбедан и делотворнији од других могућих решења. Пето, мистификација је да холистички приступ здрављу пружа алтернативац, а не специјалиста опште медицине као изабрани лекар. Шесто, теорији завере припада тужбалица да научници намерно крију доказе о наводној делотворности хомеопатије. Прославио би се свако ко би те доказе прибавио на научно прихватљив начин.

Професор универзитета