Хероин из Србије иде за Русију

У извештају Међународног одбора за контролу наркотика, независног тела за праћење спровођења Програма УН за контролу дрога, који је прекјуче објављен између осталог се наводи да се јужна рута такозваног балканског пута дроге (Истанбул – Софија – Београд – Загреб) све више користи за кријумчарење хероина у Руску Федерацију.

Процењује се да 3,3 милиона Европљана користи ову дрогу, а њена употреба порасла је у Русији, источној Европи и на Балкану, док је у неким земљама западне и средње Европе опала. Практично сав хероин на Стари континент стиже из Авганистана, а главни коридор за снабдевање иде преко Турске, где и почиње такозвана балканска рута.

Како се наводи у овом извештају, објављеном свега неколико дана после сличног подухвата америчког Стејт департмента, канабис је и даље најраспрострањенија дрога у Европи, иако је заплена тог наркотика у неким европским земљама опала. То је, тврди се, можда повезано са падом производње канабиса у Мароку, али су пријављене плантаже индијске конопље у Албанији, Белгији, Бугарској, Немачкој, Холандији и Пољској. У Немачкој се канабис све више гаји у „професионално опремљеним објектима”.

Србија, укључујући Косово, једна је од кључних транзитних земаља на балканском коридору трговине наркотицима, наведено је у годишњем извештају Стејт департмента о стратегији контроле наркотика. Србија је главна транзитна земља на путу хероина, кокаина, марихуане и синтетичких дрога од Авганистана и Турске, па чак и Јужне Африке, преко Бугарске и Македоније, до централне и западне Европе.

– Кокаин из Јужне Америке долази у Србију преко Шпаније, Италије и Грчке, док синтетичке дроге, као што је екстази, потичу углавном из Холандије, а користе се и за размену за друге наркотике, укључујући хероин – каже се у извештају.

Према подацима америчких стручњака, наркотици углавном само пролазе кроз Србију, у којој остаје мања количина за тржиште од 60.000 до 80.000 наркомана. Главна тачка трговине наркотицима јесу области Санџака и Косова, који су на путу шверца хероина из Авганистана за западну Европу.

Прошле године, у Србији је заплењена рекордна количина наркотика. У највећој појединачној акцији, српски цариници су на граничном прелазу с Бугарском запленили око 163 килограма хероина.

Према подацима српског министарства унутрашњих послова, од јануара до новембра 2007. изведено је 3.795 заплена дроге, укључујући 11 килограма кокаина, 377 килограма хероина и 700 килограма марихуане. Ти подаци обухватају извештаје царинских служби, али не и локалне полиције.

У извештају Стејт департмента оцењено је да су српски закони о наркотицима добри, али да је правосудни систем слаб, спровођење закона проблематично, а пресуде због кршења закона о наркотицима релативно ретке.

Стејт департмент Косово означава као главну транзитну тачку на путу хероина ка западној Европи.

– Порозност граница, корупција, пре свега граничне полиције и цариника, систем „породичних кланова”, као и јединствен статус Косова, које је под администрацијом УН и не може да склапа билатералне и међународне споразуме, главни су проблеми с којима се суочава Косово у сузбијању трговине дрогом – каже се у извештају.

Постоје и извештаји о сарадњи у трговини дрогом између српских и албанских криминалних група на Косову, а полиција УН верује и да постоји повезаност између трговине наркотицима и трговине белим робљем.

Главни транзитни пунктови су, како је наведено у извештају, Гњилане, Призрен и Митровица, иако је до октобра 2007. највећа количина дроге заплењена у Приштини (58 заплена). А када је реч о производњи дроге, Стејт департмент Косово не сматра као значајно подручје произвођача.