Heroin iz Srbije ide za Rusiju

U izveštaju Međunarodnog odbora za kontrolu narkotika, nezavisnog tela za praćenje sprovođenja Programa UN za kontrolu droga, koji je prekjuče objavljen između ostalog se navodi da se južna ruta takozvanog balkanskog puta droge (Istanbul – Sofija – Beograd – Zagreb) sve više koristi za krijumčarenje heroina u Rusku Federaciju.

Procenjuje se da 3,3 miliona Evropljana koristi ovu drogu, a njena upotreba porasla je u Rusiji, istočnoj Evropi i na Balkanu, dok je u nekim zemljama zapadne i srednje Evrope opala. Praktično sav heroin na Stari kontinent stiže iz Avganistana, a glavni koridor za snabdevanje ide preko Turske, gde i počinje takozvana balkanska ruta.

Kako se navodi u ovom izveštaju, objavljenom svega nekoliko dana posle sličnog poduhvata američkog Stejt departmenta, kanabis je i dalje najrasprostranjenija droga u Evropi, iako je zaplena tog narkotika u nekim evropskim zemljama opala. To je, tvrdi se, možda povezano sa padom proizvodnje kanabisa u Maroku, ali su prijavljene plantaže indijske konoplje u Albaniji, Belgiji, Bugarskoj, Nemačkoj, Holandiji i Poljskoj. U Nemačkoj se kanabis sve više gaji u „profesionalno opremljenim objektima”.

Srbija, uključujući Kosovo, jedna je od ključnih tranzitnih zemalja na balkanskom koridoru trgovine narkoticima, navedeno je u godišnjem izveštaju Stejt departmenta o strategiji kontrole narkotika. Srbija je glavna tranzitna zemlja na putu heroina, kokaina, marihuane i sintetičkih droga od Avganistana i Turske, pa čak i Južne Afrike, preko Bugarske i Makedonije, do centralne i zapadne Evrope.

– Kokain iz Južne Amerike dolazi u Srbiju preko Španije, Italije i Grčke, dok sintetičke droge, kao što je ekstazi, potiču uglavnom iz Holandije, a koriste se i za razmenu za druge narkotike, uključujući heroin – kaže se u izveštaju.

Prema podacima američkih stručnjaka, narkotici uglavnom samo prolaze kroz Srbiju, u kojoj ostaje manja količina za tržište od 60.000 do 80.000 narkomana. Glavna tačka trgovine narkoticima jesu oblasti Sandžaka i Kosova, koji su na putu šverca heroina iz Avganistana za zapadnu Evropu.

Prošle godine, u Srbiji je zaplenjena rekordna količina narkotika. U najvećoj pojedinačnoj akciji, srpski carinici su na graničnom prelazu s Bugarskom zaplenili oko 163 kilograma heroina.

Prema podacima srpskog ministarstva unutrašnjih poslova, od januara do novembra 2007. izvedeno je 3.795 zaplena droge, uključujući 11 kilograma kokaina, 377 kilograma heroina i 700 kilograma marihuane. Ti podaci obuhvataju izveštaje carinskih službi, ali ne i lokalne policije.

U izveštaju Stejt departmenta ocenjeno je da su srpski zakoni o narkoticima dobri, ali da je pravosudni sistem slab, sprovođenje zakona problematično, a presude zbog kršenja zakona o narkoticima relativno retke.

Stejt department Kosovo označava kao glavnu tranzitnu tačku na putu heroina ka zapadnoj Evropi.

– Poroznost granica, korupcija, pre svega granične policije i carinika, sistem „porodičnih klanova”, kao i jedinstven status Kosova, koje je pod administracijom UN i ne može da sklapa bilateralne i međunarodne sporazume, glavni su problemi s kojima se suočava Kosovo u suzbijanju trgovine drogom – kaže se u izveštaju.

Postoje i izveštaji o saradnji u trgovini drogom između srpskih i albanskih kriminalnih grupa na Kosovu, a policija UN veruje i da postoji povezanost između trgovine narkoticima i trgovine belim robljem.

Glavni tranzitni punktovi su, kako je navedeno u izveštaju, Gnjilane, Prizren i Mitrovica, iako je do oktobra 2007. najveća količina droge zaplenjena u Prištini (58 zaplena). A kada je reč o proizvodnji droge, Stejt department Kosovo ne smatra kao značajno područje proizvođača.