Зелена странка – словачка коалиција

Нови Сад – Зелена странка Новосађанина Горана Чабрадија имаће у републичком и покрајинском парламенту по једног посланика, а ових дана је, како сазнајемо, у постизборним преговорима са Савезом војвођанских Мађара.

Иако то на први поглед не изгледа тако, ови „зелени” су партија словачке мањине, која је на изборе изашла у коалицији са Словачком странком Јана Паула из Ковачице.

Заједничку изборну листу назвали су „Зелена странка”, што такође није указивало на њен мањински положај. Многе је „зелено” у имену подсетило на Зелене Србије и Зелену еколошку партију – Зелени, које су на изборима биле са социјалистима, односно демократама.

Да ли је све то могло да изазове забуну код гласача који су им у Србији дали 23.652 гласа (0,64 одсто), неколико хиљада мање него што је освојила Угљанинова или Зукорлићева странка?

Ако би се тако посматрало, каже за „Политику” председник Зелене странке Горан Чабради, онда су људи могли да буду збуњени и код других партија: „Демократско у свом имену имају ДС, ДСС или Халимијева партија.”

Странку је основао пре годину и по, након што је напустио Зелене Србије, за које каже да нема „зелене идеале” и да су основани за потребе ДС-а, са којим су били на прошлим изборима, а да су сада са СПС-ом.

Регистрована је као мањинска „јер су политичке елите направиле такав закон да нормални људи не могу без 50.000 евра да оснују странку која није мањинска”. Рачуница је да за прописаних 10.000 оснивачких потписа треба по 300 динара за таксе и још 290 динара за уверења. „То је био једини разлог, али растемо и верујем да ћемо врло брзо моћи да се пререгиструјемо.”

Њено седиште у центру Новог Сада ових дана је тражена постизборна адреса. Разговор са Чабрадијем било је тешко заказати због вишесатних састанака о којима се он засад не изјашњава, али наводи да је „запрепашћен” тиме како нека млада странка са само једним мандатом изазива пажњу.

Чабради ће као први на њиховој републичкој листи задржати тај мандат. У покрајинској скупштини представљаће их потпредседница странке Бранислава Јефтић. Одборнике ће имати у осам градова и општина у Србији – укупно 12, међу којима је и мандат у Новом Саду.

Тврде да ниједну владу неће подржати бланко. „Не делимо мандате, већ идеје”, истиче Чабради и наводи да Зелена странка има свој програм у пет тачака о подршци малим пољопривредницима, заустављању ГМО-а у Србији, легализацији канабиса у медицинске сврхе, рециклажној индустрији, људским и мањинским питањима.

О мањинским питањима, како каже, више је задужена Словачка странка. Осим представника те мањине, на листама Зелене странке су и људи из удружења паора и оних који се залажу за легализацију канабиса у медицинске сврхе, као и Новосађанима позната жена ватрогасац Љубица Крњајић, дугогодишњи секретар Ватрогасног савеза града.

„За нас је битно да у политику уђу неки нови људи који се тиме досад нису бавили, нити су компромитовани на било који начин”, истиче.

Словачку и Зелену странку спојиле су, према речима Јана Паула, идеје: „Ми Словаци смо били и ’четници’ и ’зукорлићи’, све и свашта су говорили, па смо мислили – боље је да будемо ’зелени’. Не бисмо ишли са њима да немамо потпуно поверење да ће заступати проблеме које нас све муче.”

Паул напомиње да словачка мањина има изразити проблем што млади одлазе из Србије у Словачку, али да мали словачки пољопривредници имају исту муку као и српски, те да „оно што ми једемо, то једе и 90 одсто других”.

Заједнички проблем је и то што Србију, како каже, очекују преговори са ЕУ о поглављу које се односи на заштиту животне средине, а не постоји посебно министарство екологије.

У Ковачици, где живи велики број словачког становништва и води се „битка у рововима” две политичке струје, Паулова странка није изашла на локалне изборе: „Видели смо перспективу на највишем нивоу, мислим да тамо боље можемо да остваримо мањинска права.”

Разговори о томе, по његовим речима, већ су почели са странком Иштвана Пастора која ће са Српском напредном странком бити у републичкој и покрајинској власти.