Пољуљан нафташки трон Ријада
У јеку повратка најоштријег ривала у меч, доминантан играч баца се на своје слабије карте. Нелогично, зар не?
Водећи светски извозник нафте, Саудијска Арабија је 17. и 25. априла повукла управо два таква потеза.
Краљевски двор у Ријаду најпре је торпедовао међународни нафташки договор у чијем је обликовању учествовао од почетка до готово самог краја. Пред очима целог света, Саудијска Арабија је 17. априла у Дохи јавно избламирала све учесника скупа о здруженом замрзавању производње нафте, ради сузбијања текуће петрокризе. Петнаест револтираних делегација напустило је „Шератон” у Дохи, многи међу њима, на пример Русија, најављујући да са ОПЕК-ом више неће водити стратешке преговоре.
А затим је 25. априла саудијски принц Мухамед бин Салман (30), надлежан за државну одбрану, спољну политику, економију и ресор нафте, објавио да ће водећа монархија сунитског света врло брзо, за само четири године (!), изместити привредни ослонац земље изван бизниса са петролејом на коме је и утемељена 1932. године. Сплет догађаја између два споменута априлска датума указује да ће Саудијска Арабија следећи самит ОПЕК почетком јуна у Бечу тешко дочекати као доминанти играч глобалног петромеча.
Наиме, одмах пошто је Ријад у Дохи условио свој потпис на договору о замрзавању производње прикључивањем старог ривала - Ирана том споразуму, Техеран је сместа поручио да „дијалог о сарадњи треба наставити”.
Иран је такође најавио да ће упоредо са споменутим „дијалогом“ наставити са убрзаном производњом нафте и да ће до јунског самита ОПЕК-а вероватно постићи квоту од пре санкција од око четири милиона барела дневно. Када Иран постигне ту квоту, Техеран би могао размотрити учешће у преговорима о замрзавању, поручио је министар енергетике Биџан Намдар Занганех.
Берзе нису сложне у процени може ли Иран тако брзо достићи тај зацртани ниво производње од пре 2012. понајвише зато што нико поуздано не зна најмање два кључна „детаља” везана за тамошњу производњу црног злата у време драконских међународних санкција.
Један је: колико је стварно Иран снизио производњу у периоду када због санкција није баш лако могао да продаје сировину? А други је колике су стратешке резерве нафте Техерана?
Филијала Брукингс института у Дохи наводи да Иран складишти код куће (25–30 милиона барела непродате нафте), али и у луци Даљен у Кини. Колико Иранци имају нафте у кинеским складиштима, није доступна информација. Самим тим непозната је и количина којом би Техеран првом приликом могао засути тржиште, ако тако евентуално одлучи.
У међувремену, љуљање глобалног нафташког трона Ријада уочава и међународни финансијски систем. Наиме, 17–25. априла међубанкарске кредитне стопе („либор”) у Саудијској Арабији скочиле су изнад два одсто – највише од 2009. Саудијски краљ Салман је дан иза тога одобрио радикалне реформе које је звучно објавио омиљени син Мухамед бин Салман.
„Ослабљена Саудијска Арабија могла би се суочити са социјалним немирима након економске реорганизације”, процењује утицајни британски портал „oilprice.com”.
У међувремену, разочарани учесници петросамита у Дохи прибрали су се.
„ОПЕК планира да на јунски скуп у Бечу позове Русију, Оман и Азербејџан”, званично је најавио 27. априла Еулогио дел Пињо, министар енергетике Венецуеле.
Дијалог петродржава осетно осиромашених од избијања кризе 2014. године се наставља.
Ако Иран до јуна ипак достигне производњу од четири милиона барела дневно, и прихвати било коју форму дијалога о солидарном замрзавању производње, шта је следећа петрокарта Саудијске Арабије?
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


