Јача ултрадесничарска „странка усисивач”

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Ислам није део Немачке, једна је од главних тачака новоусвојеног програма Алтернативе за Немачку (АфД), крајње десничарске партије која успева на својој антиизбегличкој и антимуслиманској платформи да се тренутно, кажу анкете, избори да има око 13 одсто подршке и буде трећа по снази политичка струја у земљу. Конгрес АфД-а, одржан минулог викенда у Штутгарту, судећи према изјавама и усвојеном програму, представљао је својеврсно „програмско шминкање” пред немачке савезне парламентарне изборе следеће године, када странка жели да привуче незадовољне конзервативце и разочаране левичаре.

Иако је прошле године после унутарстраначке свађе и одласка безмало свих оснивача била скоро мртва странка, како признаје актуелно руководство, у живот их је вратила канцеларка Ангела Меркел својом политиком „отворених врата” за избеглице. Некадашњу партију професора и стручњака, која се само залагала за излазак из еврозоне, преузима група крајњих десничара, која објављује „Патриотску платформу” и прeузима реторику ксенофобног Покрета Европљана против исламизације Запада (Пегида). На конгресу у Штутгарту то је потврђено тако што је 2400 делегата изгласало програм којим се захтева забрана минарета на џамијама, позива верницима са минарета, бурки, као и да у школама ученице и професорке носе мараме на главама или друга обележја муслиманске вере.

Немачки коментатори оцењују да је усвојен програм који није екстреман како је могао да буде, али није ни умерен. Тако је одбијена умерена формулација да се партија залаже за „заустављање исламизма али позива на дијалог са исламом” али су одбијене и радикалне идеје које су дошле од подмлатке странке. Али, и оно што је усвојено чини се довољно радикално будући да су говорници ислам повезивали искључиво са шеријатским законима, самоубилачким нападима и принудним браковима, а у програму се истиче да ислам није у складу са немачким уставом те се позива да исповедање вере „буде ограничено законима, људским правима и нашим вредностима”.

Да руководство жели да АфД прикаже тако да она нема везе са неонацистичким покретом видело се из изјаве копредседника странке Александера Гауланда. Овај некадашњи функционер Меркелине ЦДУ упозорио је делегате да смире страсти у својим изјавама јер „имајте на уму да нас цела Немачка посматра”. Како би доказали да нису крајње десничари, делегати су са 52 одсто гласова одбацили део програма који је предложио један регионални огранак странке, који има дубоке везе са ултрадесничарским групама.

Осим тога, један од страначких функционера Јерг Мојтен инсистирао је да они нису крајни десничари већ „здрави модерни конзервативци, традиционалисти који се залажу за породичне вредности”. Ипак, ислам је био у центру дебата па је огромним аплаузом пропраћено излагање Ханс-Томаса Тилшнајдера, посланика АфД-а у парламенту покрајине Саксоније Анхалт, који је рекао: „Ислам је нама стран и због тога се на њега не може применити принцип верских слобода у истој мери као што се примењује на хришћанство.”

Осим ислама у програму се нашло и противљење евру, Европској унији да прерасте у политичку унију, нуклеарном оружју на немачком тлу, Турској да уђе у ЕУ, као и распоређивању немачких војника у иностранству. АфД се залаже и за успостављање сарадње са Русијом, а иако се представља као глас обесправљених, на конгресу је било мало речи о порезима и социјалнима бенефицијама.

Према речима политиколога Карл-Рудолфа Кортеа, АфД је и даље остала подељена на две фракције.

„У западним покрајинама они су више као неки национални конзервативци насупрот источних покрајина где више личе на десничарску милицију”, рекао је Корте за „Пасауер нојен пресе”.

Али, АфД очигледно жели да привуче незадовољне бираче са целог идеолошког спектра премда углавном желе да се позиционирају као „прави конзервативци” који се боре против „социјалистичко-еколошке левице”. Према речима стручњака, АфД је тренутно „хетерогена протестна странка с карактером покрета који окупља људе” различитих опредељења тако да неки сматрају да је она „странка-усисивач”.

Копредседница странке Фрауке Петри је најавила да после савезних избора не намерава да буде у опозицији или да буде млађи партнер у влади јер ће нови програм омогућити АфД да освоји већину.

Председавајући Централног савета муслимана у Немачкој Ајман Мазјек за „Ноје Ознабрикер цајтунг” каже да АфД-ов исламофобни програм неће „ни за јоту” решити проблеме социјалне неправде нити поправити немачки пензиони систем, већ само поделити немачко друштво. Председник Централног јеврејског савета у Немачкој Јозеф Шустер каже да програм „кристално јасно” показује АфД-ов став према религији.

„Овим је АфД изашла из оквира основа нашег устава”, рекао је Шустер, додајући да је то покушај „поделе нашег друштва и угрожавања мирног суживота”, као и да АфД-ово противљење клању животиња у складу са муслиманском и јеврејском верском традицијом представља напад на јудаизам.

Иако у демохришћанском блоку Ангеле Меркел постоје идеје о забрани минарета и шпијунирању џамија, ЦДУ и баварска ЦСУ су одбиле сарадњу са овом партијом, што је учинила и СПД вицеканцелара Зигмара Габијела.

Након објављивања резултата анкета по којима је АфД на савезном нивоу по популарности трећа политичка снага, функционерка ЦСУ Герда Хаселфелт је за дневни лист „Велт” рекла да „ниједна демократска странка неће сарађивати са АфД”, док је посланик СПД-а Ралф Штегнер рекао да је АфД „лудачка крајње десничарска партија”, при чему „њихова политика идентификује жртвене јарце а не представља решења”.

--------------------------------------------------------------

Меркел: Демонизовање АФД-а неће вратити гласове

Немачка канцеларка и шефица ЦДУ Ангела Меркел упозорила је, сазнаје „Билд”, највише функционере своје странке да неће успети да врате некадашње бираче ЦДУ тако што ће нападати популистичку Алтернативу за Немачку (АфД) јер су напади само повећали солидарност међу члановима десничарске странке.

„Ако ЦДУ жели да поврати конзервативце ка десном центру, неопходно је да престане да демонизује АфД”, наводно је рекла Меркел. Да су „Билдова” сазнања можда истинита сведочи изјава њене заменице на челу ЦДУ, Јулије Клекнер, за „Рајнише пост” да „не би требало да се пребацимо на игнорисање или вређање АфД-а” и да демохришћани морају да „јавно дискутују контроверзне теме како би од АфД-а повратили бираче”.