Унакрсно испитивање – замка за сведоке

Кључни сведок тужилаштва у процесу против познате мафијашке групе седи за судском говорницом. Иза леђа му седе људи којима прете деценије у затвору. Док гледа судије у очи, сведок прича како је криминални клан „прао” новац од дроге. Редом набраја места, људе, разне детаље, суме новца, па чак и апоене. Сећа се свега. Прича течно и сигурно.

– А кад сте завршили основну школу – пита супруга једног од оптужених, која и сама одговара због прања новца.

Тајац. Сведок, до малопре сигуран, почиње да замуцкује.

– Хм... не сећам се.

У наставку дијалога у овом такозваном унакрсном испитивању, испоставило се да тај човек не зна ни датуме рођења своје десеторо деце. Сада је атмосфера у судници другачија и подсећа на сцене из америчких филмова. Кључни сведок је збуњен и полако се ломи под налетом питања супротне стране, смишљених да га дискредитују као личност и убеде судије да не поверују у његову претходну причу, пуну оптужби. Оптужени се задовољно смешкају. Тужилац гледа судије са стрепњом. Да ли ће судије сада посумњати да је сведок говорио истину?

Унакрсно испитивање је нови институт у нашем процесном праву, преузет из англосаксонског, а у наше законодавство уведен је 2011. године. Резервисано је само за главни претрес и реч је о својеврсној интелектуалној борби сугестивним питањима да би се на суђењу утврдиле чињенице које иду у корист оној страни која испитује. Ако је реч о сведоку оптужбе, унакрсно испитује одбрана и обрнуто. Сведоку се поставља низ наизглед неважних питања, да би се дошло до оног кључног, које баца другачије светло на оно што је претходно изречено.

– Да ли је тачно да сте у ноћи 7. новембра отишли у кафану „Кум”?

– Да.

– Док сте тамо седели, попили сте пет пива. Да ли је то истина?

– Четири или пет.

– Остали сте у кафани око сат времена?

– Отприлике, можда је било мало дуже.

– Затим сте кренули кући Цвијићевом улицом?

– Да.

– Тада сте видели да пљачкају пошту?

– Да.

– Пошта је око пола километра од кафане, зар не?

– Мислим да је тако.

– Ви тврдите да сте видели господина Петровића како истрчава из поште?

– Да.

Овако је један адвокат унакрсним испитивањем „пољуљао” исказ очевица, који је претходно његовог клијента препознао као пљачкаша поште.

– Разговарали сте с полицијом после тог догађаја – наставио је бранилац.

– Да.

– Били сте потпуно искрени према њима?

– Да.

– Рекли сте им све важне чињенице?

– Да.

– Али ипак сте заборавили да им кажете да сте пре тога попили пет пива. Немам других питања – завршио је адвокат.

После оваквог испитивања, сведок је деловао лоше.

Унакрсно испитивање се у Америци сматра посебном вештином и најтежим делом адвокатског посла. Учи се годинама на студијама права на којима је право доказивања један од основних предмета, али и у пракси јер се извођење доказа искључиво и своди на унакрсно испитивање сведока. Ипак, досадашња пракса код нас показала је да, када је реч о унакрсном испитивању, код нас постоје проблеми због мањкавости у закону, али и због погрешног тумачења неких сасвим добрих одредби и недовољне обучености учесника судског поступка. Законик оставља могућност да председник већа у било ком тренутку може да постави питање и прекине низ који је адвокат или тужилац започео.

– То се у пракси редовно дешава. Коришћењем овог права председник већа ће, по правилу, упропастити, односно обесмислити унакрсно испитивање – каже адвокат др Вељко Делибашић, аутор више приручника и стручних радова на тему унакрсног испитивања.

У сваком случају, објашњава наш саговорник, приликом унакрсног испитивања не треба никако применити фатални метод који често гледамо у судницама и наставити са питањима која доносе исту причу коју је суд већ чуо од сведока, у апсурдној нади да ће променити исказ. Тако, указује Делибашић, судије два пута слушају исту причу која онда дупло више утиче на њих. Неспретна и непотребна питања гора су од никаквих. С друге стране, закључује адвокат, правим питањима адвокат може да „добије поене” код судија и када сведок тешко терети његовог клијента.

– Господине Јовановићу, пре годину дана били сте оптужени за разбојништво и могли сте да будете осуђени на шест година затвора. Да ли је то тачно?

– Да.

– То је дуг период.

– Зависи.

– Али ипак довољно дуг да размислите да направите споразум с тужилаштвом према коме би вам казна била преполовљена.

– Склопио сам споразум.

– Пристали сте да сведочите да је мој клијент, господин Симић, продавао дрогу?

– Договорио сам се да кажем истину.

– И због вашег сведочења добићете двоструко мању казну.

Овако је један бранилац навео судије да посумњају да сведок прича оно што се договорио с тужиоцем у замену за мању казну.

– За кривична дела за која није одређено да поступа тужилаштво посебне надлежности, о унакрсном испитивању води се записник тако што председник већа диктира оно што сматра битним за поступак. Овај начин вођења записника обесмишљава унакрсно испитивање. У пракси, по правилу, има великих проблема приликом диктирања записника, јер успешно унакрсно испитивање подразумева да је причу изговорио испитивач, док је сведок то само потврдио, па ће председнику већа бити врло тешко да веродостојно унесе у записник смисао изговореног – наводи адвокат.

Он додаје да током диктирања редовно долази до полемике о томе како је тачно гласило питање и који је одговор дат. Последица је то да сведок појашњава шта је рекао и да на тај начин умањује успех који је испитивач првобитно постигао.

– Решење проблема с вођењем записника могло би да буде у увођењу обавезног тонског снимања макар оног дела суђења у коме се одвија унакрсно испитивање. До доношења закона којим би се овако уредио начин вођења записника, проблем се може ублажити тако што би се користила могућност коју дозвољава законик, а то је да се унакрсно испитивање бележи стенографски, закључује наш саговорник.