Норовирус може скупо да нас кошта

Норовирус је озбиљна претња српским произвођачима малина и другог јагодичастог воћа. Уколико Србија системски не реши овај проблем, само једна пошиљка са зараженим воћем може да проузрокује још ригорозније мере од оних које су већ шест месеци на снази, а то је контрола сваког десетог камиона на граници са Европском унијом, каже за „Политику” др Бранко Велебит, виши научни сарадник у Институту за хигијену и технологију меса (ИНМЕС) и члан радне групе за доношење Правилника о посебним условима хигијене објеката за производњу и складиштење смрзнутог ситног воћа.

Како смо већ писали, српске малине од октобра 2015. не могу да се транспортују на тржиште Европске уније без потврде да воће није заражено овим вирусом који се шири путем заражене воде и хране. Појачан надзор уведен је због епидемије заразе у јулу прошле године чији је узрочник била заражена малина из Србије.

Наш саговорник тврди да ово није једини инцидент. Потрошачи из ЕУ (преко система РАСФФ за брзо узбуњивање на небезбедне производе) су чак 22 пута, од 2010. године, упозоравали на заражену малину и друго јагодичасто воће из Србије.

– Последњих година било је неколико масовних епидемија изазваних овим вирусом посебно у скандинавским државама. У једној од њих хоспитализовано је више од 60 људи. ЕУ је Србији увела једну од блажих мера и мислим да смо добро прошли – сматра др Велебит. Он подсећа да је Кини, рецимо, пре неколико година због контаминације јагода наложена контрола пет одсто укупног извоза овог воћа на европско тржиште што је створило огромне додатне трошкове. Србија, као највећи извозник малине на свету, са прошлогодишњим рекордним извозом од 100.000 тона, по мишљењу нашег саговорника, није учинила довољно да смањи микробиолошке контаминације јагодичастог воћа. Норовирус је међу најситнијим познатим вирусима, изузетно је отпоран на термичку обраду и дуго може да опстане у природној средини. Не налази се у плоду, већ се задржава на површини воћа. Преноси се искључиво фекално-оралним путем, а основни узрок контаминације воћа је лоша хигијена током гајења, бербе, откупа и складиштења воћа. Вирус, углавном, преносе берачи прљавим рукама или људи који сортирају воће у хладњачама.

– У послове око малина директно или индиректно укључено је око 100.000 људи и зато је ризик велики. Увек постоји бојазан да ће бити угрожена репутација државе извознице. И нороворис је заиста претња и може скупо да нас кошта. И други велики произвођачи попут Пољске и Шпаније имају такве проблеме али се показало да брже реагују – каже др Велебит.

Он сматра да је једини начин увођење системске контроле и наметање обавеза свима у ланцу а посебно хладњачарима и то преко новог Правилника о хигијенским правилима за производњу, откуп и прераду јагодичастог воћа чији је нацрт завршен. На обавезу доношења таквих прописа упозорили су нас и представници Европске уније. Прописи ће осим строгих хигијенских мера решити и многа друга питања. Рецимо, биће одређена минимална количина узорка воћа која ће се контролисати на вирусе и бактерије (што до сада није био случај) као и у којим условима ће моћи да се откупљује малина. Хладњачари ће морати да обезбеде следљивост, јер се до сада често није знало одакле испоруке стижу и од кога се воће откупљује, објашњава наш саговорник. На питање да ли верује да је могуће довести тржиште у ред он каже да је држави у интересу да тако буде.

„Ако један у ланцу погреши – сви губе” истиче др Бранко Велебит.

--------------------------------------------------------------

Прва акредитација на Балкану

Бранко Велебит (Фото Лична архива)

Институт ИНМЕС из Београда недавно је добио међународну акредитацију за детектовање норовируса и хепатитиса А у јагодичастом воћу. Процедура је трајала неколико година и целокупне трошкове који се мере у десетинама хиљада евра сносио је Институт.

– Једини смо на Балкану акредитовани за откривање норовируса у малини. То доноси и корист домаћим извозницима и произвођачима који ће сада имати могућност да испитивање узорака врше по знатно нижим ценама у односу на трошкове испитивања у европским лабораторијама – каже др Велебит, додајући да ће извозници резултате испитивања добијати за максимално три дана.

Ова акредитација доноси и друге бенефите Србији, а пре свега обострано препознавање резултата. Шта то значи? До сада су, каже наш саговорник, инспектори на граници са ЕУ (најчешће у Хрватској, Бугарској, Мађарској) имали дискреционо право да због појачане контроле малина захтевају да извозник (иако пошиљку прати потврда да воће није заражено) уради нову анализу на присуство норовируса у некој од лабораторија у ЕУ. То је значајно увећало трошкове и успорило транспорт нашег воћа.

– Према Споразуму о стабилизацији и придруживању извештај о испитивању хране из земље која извози признаје се у држави која је увозник како би се убрзали токови робе. У пракси ипак није било тако. То се догађало јер две лабораторије из Србије које су издавале уверења нису биле акредитоване за та испитивања, па је то њима био један од разлога да траже накнадне анализе – објашњава наш саговорник.