Туга једног земљоделца

Мршинци код Чачка – У кући Жика Ракићевића (50), окупили се о Васкрсу суседи, кумови и рођаци и стали да већају како да се помогне домаћину и глави куће.

– Одгајила сам га без оца, сад је опет пао на моју бригу – каже сузних очију мајка Станојка за свог првенца, који је прошле године о Св. Прокопију остао без обе руке до рамена.

– Увек сам се чувао машина и брату говорио да се пази. Али, мени се догодило да управо тако настрадам – приповеда Жико Ракићевић.

Земљорадник из Мршинаца на обали Западне Мораве данас отворених очију гледа на збиљу у којој се обрео:

– Сто одсто зависим од других, али не мирим се с тим да заувек останем бескористан. Током опоравка видео сам на филму миоелектронске протезе немачке производње које се повезују с нервним системом човека и сигурно би ми промениле живот. Међутим, коштају много – 136.000 евра – а ја немам ни новца ни времена, јер уградња мора да почне девет месеци после ампутације – вели борбени пољопривредник.

Биле су му тек две године кад је остао сироче јер је те 1968, на Малу Госпојину, његов отац Драгољуб погинуо под преврнутим трактором. Он и брат Љубинко, коме је тада било само 14 месеци, остали су у мајчином наручју али вредним радом, с годинама, стекли две велике ствари: поштовање у селу и 17 хектара земље у заједничком домаћинству.

Уз мајку, брата и снаху и троје братовљеве деце успевао је да обради и то што имају и још пет хектара узетих у закуп, бавећи се махом повртарством. Жико се овако сећа 21. јула, као да је малочас био:

– Био сам уморан, претходног дана сам наводњавао у некој другој парцели, целу ноћ нисам спавао а напољу 40 степени. После подне. Отишли смо у њиву да пустимо воду на неко кромпириште које је мољац напао, где је вегетација била завршена, хтели смо да спасавамо влажном земљом да не би дошло до штете. Брат је отишао трактором да развлачи ту кишну рампу а ја остао код тифона да укључим струју, да то заједнички урадимо и да идемо кући. Био сам много уморан, мозак ми је делимично отказао, придремао сам… У бубњу тифона налазио се неки гвоздени предмет и лупао док се бубањ окреће, па сам, будећи се из полусна, покушао да извучем тај комад. Чинило ми се да се бубањ окреће врло споро, али није било тако. У тренутку сам видео да ми машина кида десну руку, другом сам покушао да је извучем, али је закачила и леву. Све то посматрао сам три-четири минута, остале су тетиве које су се замотавале и док оне нису покидане нисам могао да се одвојим од машине. Док се то одигравало, кроз свест ми је прошло да остајем без руку али сам у часу помишљао да могу поново да се повежу и направе. На моју жалост, није тако.

Жали и што се није женио ни основао своју породицу. Ова у којој је с мајком, братом и његовима, сада му је најбоља на свету.

– Жико је добротом и поштењем заслужио да му се помогне. Наше мало њему је тренутно све – прича Душица Вучићевић из Мршинаца и позива све да притекну земљораднику из овог села.

Приложници могу чути Жика Ракићевића телефоном, на број 064/358-0902 и средства упутити на: UniCredit Bank: 170-0010008087001-19 (динарски рачун); UniCredit Bank Serbia JSC Name of beneficiary: Ziko Rakicevic. Adress: Mrsinci, Cacak, Serbia IBAN: RS35170001000808700216 (девизни рачун) SWIFT adress: BACXRSBG.