Цвеће и сећања однела Миљацка

Сарајево – Беле руже које су у уторак у Добровољачкој улици у Сарајеву положили чланови њихових породица и делегација Републике Српске у знак сећања на припаднике ЈНА убијене на овом месту 1992. године, прво су бачене у контејнер, затим враћене на место на које су положене, да би их непознате руке одмах опет бациле, овог пута у Миљацку. Река је однела и свеће прислужене жртвама злочина за који за четврт столећа нико није одговарао.

Овај нељудски поступак политичко Сарајево примило је потпуно равнодушно, нису га осудиле ни политичари, ни невладине организације, ни сарајевски интелектуалци. Федерални медији који су извештавали о догађањима у Добровољачкој овог 3. маја поменули су и реакцију премијера Кантона Сарајево Дина Конаковића са његовог „Фејсбука”: Конаковић је рекао да је „бацање ружа у смеће срамотан чин” и да „то није Сарајево”.

Није се огласио ни први у Бошњака, Бакир Изетбеговић, који тако често наглашава да „БиХ нема будућност без добрих односа међу свим народима који у њој живе” и да је „предуслов за помирење признавање свих злочина и процесуирање њихових починилаца”. Међутим, Изетбеговић је потпуно прећутао то што се догодило у Добровољачкој улици. Бацање ружа и свећа Богданке Томановић, која је и овог 3. маја дошла на место где је убијен њен деветнаестогодишњи син Здравко, и других мајки које су јој се придружиле, наноси сенку на Изетбеговићеву реторику помирења, у којој се у ратне злочине изгледа не рачунају злочини над Србима.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ