Држава не одустаје од Петнице

Истраживачка станица Петница је три и по деценије понос српског образовања, име које проноси славу Србије у науци широм света. Нема ђака, студента, чак ни министра који са поносом неће да истакне да је једном био петнички ђак или сарадник. Када је пре неколико година Влада Републике Србије прогласила Петницу институцијом од националног значаја, а капацитети проширени на 17.000 квадрата са најсавременијом опремом – деловало је да су сви финансијски проблеми решени. Међутим, исти драматични апели за спас Петнице чују се сваког пролећа. Тако су и ових дана, због недостатка новца, преполовљени сви планирани програми.

Вигор Мајић, директор ИС Петница каже да је учешће Министарства просвете у годишњем буџету око 25 одсто, а пошто обећани новац није стигао, били су принуђени да редукују пролећне семинаре.

– Лакше би нам било да држава јасно каже да Петницу и младе таленте у њој неће да подржава. Онда бисмо имали веће разумевање спонзора. У овој ситуацију стиче се утисак да је подршка Петници од стране државе довољна и да нема потребе за додатном подршком. А, нажалост, није тако – истиче Мајић.

У Министарству просвете за наш лист тврде да држава не одустаје од Петнице и да обећани новац стиже најкасније до почетка јуна.

– Наравно да Министарство има разумевања за Петницу јер се ради о јединственој образовној установи у овом делу Европе и шире, која, кроз другачији приступ учењу, постиже јако добре резултате у земљи и иностранству. Први део планираног новца је реализован и то брже него прошле године, а други ће бити за месец-два дана – објашњавају у кабинету министра просвете.

Финансијским планом Министарства просвете, за Петницу је предвиђено 35 милиона динара – пет милиона је већ исплаћено. Кашњење преосталог дела је, објашњавају просветне власти, последица измене Закона о научноистраживачкој делатности у децембру 2015. године, којим је предвиђено да финансирање Петнице иде преко конкурса за који се расписује јавни позив.

Остатак од 75 одсто средстава ИС Петница обезбеђује кроз међународне и домаће пројекте, као и кроз спонзорства. Тренутно са својим бившим полазницима покушава да пронађе додатне изворе финансирања.

Кроз Петницу је до сада прошло више од 55.000 најталентованије деце из Србије. Сваке године се организује више од 150 семинара, кампова и радионица, на којима учествују ђаци, студенти и наставници из Србије, из земаља бивше Југославије, али и САД, Француске, Јапана, Немачке, Италије и др. Већ четврту годину заредом долазе им на праксу студенти Универзитета „Рене Декарт” у Паризу. Реч је о високошколској установи на којој медицину, стоматологију и фармацију студира готово 40.000 академаца, где је запослено око 5.000 професора, истраживача, инжењера и ненаставног особља.

– До Петнице су стигли када је њихов универзитет реновирао просторије, па су тражили где би у Европи могли да имају исте услове као код куће за обављање обавезне стручне праксе. Није лако сместити студенте током две недеље и радити експерименте уз опрему и на нивоу на какав су навикли. Испоставило се да је то место у Србији. Очигледно смо „прешишали” и Немце и Италијане – каже са поносом Мајић.

Шта је то што француске студенте, који на располагању имају најмодерније просторије у срцу Париза, вуче ка ваљевском крају? Пре свега, чињеница да овде раде на сопственим пројектима, објашњавају сарадници Петнице.

– На међународне студентске школе физике, астрономије, хемије, програмирања и на летњу школу науке долазе студенти из читавог света. Програми су на енглеском језику, а кроз њих прође од 100 до 150 младих. Пријављивање за ове програме је већ почело и траје до половине јуна – каже Никола Божић из ИС Петница.

Ова институција настала је почетком осамдесетих година прошлог века уз помоћ „штапа и канапа”, као образовни експеримент чији је идејни творац био Вигор Мајић. Овде никада није било оцена нити диплома, а оно по чему је Петница стекла међународну славу јесте могућност да сваки учесник сам смисли пројекат, добије стручну подршку и то уради током две недеље, дружећи се са другарима сличних интересовања из целог света – и све то у „петничком окружењу”, ваљевском крају богатом нетакнутом природом, чистим ваздухом и водом.

Овде све изгледа светски јер Петница има опрему какву немају ни неки факултети у Београду. Поједини апарати коштају и до 200.000 евра. Зато је за сваки случај инсталирано и 99 камера, а полазници су у обавези да носе картице са идентификационим бројевима.

Да није све само у новом, већ да нешто има и у старом, показује библиотека и орман са ретким књигама – неке од њих су чак из 1840. године. У витрини је, рецимо, Атлас птица из 1900. године на немачком језику, један од само хиљаду примерака колико их је било у свету. Овде се чува девет од 12 томова овог атласа.

Због очигледног доприноса развоју науке и образовања, Унеско, Организација за науку, културу и образовање Уједињених нација, био је покровитељ обележавања јубилеја 30 година рада Петнице.