Четвртак, 23.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли је било политичке смене у РТВ-у?

Имамо сјајне резултате у три године и апсолутне рекорд у гледаности. Гашењем предајника Авала у мају гледаност је пала, али се сада поправља, тврди досадашњи директор Слободан Арежина
Да ли је било политичке смене у РТВ-у?

 

Нови Сад – Смена директора програма Радио-телевизије Војводине Слободана Арежине подигла је „на ноге” новинарска удружења која су затражила да Управни одбор РТВ објави податке о гледаности покрајинског јавног сервиса. Пад гледаности, без изношења конкретних података, био је један од разлога који је навео УО када је једногласно одлучио да смени Слободана Арежину.

Он је за „Политику” изјавио да је ту реч о „политичком притиску”, а да га на тај закључак наводе „јаки аргументи”.

„Инсистирао сам да ми се наведу разлози за смену, а прво што ми је речено јесте да тих разлога нема, него да нови управни одбор жели да са новим људима крене у нови почетак”, каже Арежина. После тога, додаје, дошло је до састанка новог УО и саопштења у коме су дата два „нерегуларна” разлога за смену. Први, који се тиче пада гледаности, наводи он, не стоји: „Имамо сјајне резултате у три године и апсолутне рекорд у гледаности. Гашењем предајника Авала у мају гледаност је пала, али се сада поправља.”

Одбацио је и други разлог УО – непостојање плана за производњу и емитовање програма за 2016. годину, наводећи да његов посао није био да направи план производње и емитовања програма за 2016, већ програмски концепт и шему за седам програма. Тај концепт је, истиче, предао претходном УО.

Арежина је рекао да је у РТВ-у стално запослен и да очекује састанак са генералним директором у вези свог даљег ангажмана.

НУНС и НДНВ сумњају у политичку непристрастност новог управног одбора, али председник тог тела, професор универзитета Јова Радић тврди да смена директора програма РТВ није била политичка одлука.

 „УНС хитност смене Слободана Арежине, иза које не стоји детаљна анализа разлога, доживљава као стварање атмосфере ванредног стања, што је штетно и непотребно за функционисање јавног сервиса”, саопштио је УНС и позвао УО, који је конституисан средином априла, да јавности предочи податке о гледаности РТВ-а који се могу упоредити са претходним периодом, ако је то разлог смене. Из УНС-а наглашавају да Арежини до дана смене није достављено било какво упозорење нити критика у вези са гледаношћу РТВ-а.

НУНС и НДНВ су „непријатно изненађени” и образложење за смену Арежине је за њих неприхватљиво. Сматрају да у оцењивању јавног сервиса гледаност не сме да буде једини критеријум, већ професионализам и остваривање јавног интереса у информисању грађана. Похвалили су Арежину, а изразили „озбиљну сумњу” у стручност и политичку непристрасност новог УО, који је одлуку о смени донео непосредно после избора у Србији и критика које су на рачун јавних сервиса износили представници републичке власти.

„Енергично одбацујем сваку помисао да је одлука о смени Арежине била политичка. Нити сам ја тамо дошао као политички човек, нити припадам било којој политичкој странци, већ сам професор универзитета”, изјавио је за „Политику” Јова Радић.

Он није желео да говори о гледаности РТВ-а, наводећи да тај фактор није био у првом плану приликом одлучивања, мада је узет у обзир.

„Нисмо толико инсистирали на гледаности колико на томе што нема плана за производњу и емитовање програма за ову годину. Да ли је Арежина био дужан да то донесе? Јесте. Да ли је то урадио? Није. Прекршио је статутарну обавезу”, навео је Радић, додајући да је Арежина могао да донесе план у којем би „имао потпуну слободу” али да то није учинио.

Смена Арежине вероватно неће бити једина новост која очекује ову кућу, јер како каже Радић, ово је први потез и упозорење свима у РТВ-у да се придржавају обавеза, а нови УО ће размотрити све сегменте пословања јавног сервиса: од трошкова до систематизације радних места.

У РТВ-у је крајем прошле године било 1.270 запослених, показује годишњи извештај о раду и пословању те куће у који је „Политика” имала увид, а који обилује позитивним оценама. Та година завршена је са добитком од 62,3 милиона динара. Емитовано је 960.000 минута телевизијског и скоро 1,6 милиона минута радијског програма на два ТВ и три радијска канала. Знатно је повећано емитовање премијерног програма, а помака је било и у производњи сопственог програма (РТВ 1 учествује са 51 одсто).

Чини се да протеклих година ни програмски савет РТВ-а није имао превише замерки. По извештају тог тела за 2012–2015. који је достављен претходном УО наводи се да се „промене у садржају и квалитету приказаног програма могу изузетно похвалити и позитивно оценити, те да је то допринело повећаној гледаности у односу на претходне године”.

Пајтићев и Чанков директор”, како га је недавно ословио премијер и председник СНС-а Александар Вучић, дошао је на то место 2013. године, а у Чанковој Лиги председавао је Стручном савету за економска питања. Претходно је био директор „Транснафте”, саветник генералног директора НИС-а и генерални директор Војвођанске банке.

Међу запосленима у РТВ-у има оних који мисле да у кући није ружичасто стање какво се описује у актима. Гледаност је, кажу, релативно мала, а међу новинарима се фаворизује „школа политичког мишљења” блиска одлазећој покрајинској власти, као и емисије којима се то презентује. Као пример такве гледаности, нашем листу су у РТВ-у понуђени подаци „Нилсена” (АМР) из последњих неколико дана. Тако је у петак, 29. априла, јутарњи програм гледало 18.080 људи, а у уторак 3. маја – 11.622. У та два дана, вести у девет сати погледало је 11.285, односно 9.847 особа. Гледаност вести у пет по подне била је 35.187, односно 32.378. За „Новосадске разгледнице” које се емитују од 18 сати забележена су 37.864 гледаоца, док је 3. маја у том термину преношена утакмица Чукарички–Војводина коју је гледало 21.284 људи. Војвођански дневник у 22 часа имао је 29. априла 35.205, а 3. маја – 31.439 гледалаца.

Из ових података се ипак не може поуздано рећи да ли је и колико у паду гледаност РТВ-а.

Коментари26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.