Четвртак, 18.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Електронска индустрија Ниш иде у стечај

Привредни суд покренуо стечајни поступак иако у корпорацији тврде да радницима ништа не дугују и да имају обавезе само према држави
Некада је на овом простору радило 27 хиљада руди (Фото Т. Тодоровић)

Ниш – Одлуком нишког Привредног суда, на предлог Агенције за приватизацију, покренут је стечај у Електронској индустрији у Нишу. Како стоји у образложењу решења Агенције, стечај се покреће због „недоношења одлуке о моделу и методу приватизације у одређеном законском року“.

У холдингу ЕИ корпорације, међутим, саопштили су да не прихватају ову одлуку, и да ће се на њу жалити. Тврде да у Привредном суду у Нишу није завршен поступак за усвајање предложеног плана реорганизације, о чему Александар Поповић, директор ЕИ холдинга, каже:

Одвојени поступци
Председник Привредног суда у Нишу Божидар Станковић потврдио је за „Политику“ вест о стечају у ЕИ: – Ми смо добили решење Агенције за приватизацију и покренули поступак, али имамо информацију да је ЕИ холдинг већ поднео жалбу Привредном апелационом суду, и она ће се ускоро решавати у Београду. Истовремено, у нашем суду се води већ започето разматрање плана реорганизације ЕИ, али то су два одвојена поступка.

– Наше предузеће нема никакве дугове према радницима, већ једино обавезе према држави и државним предузећима, а будући да већ траје поступак за усвајање плана реорганизације, сматрамо да је у интересу читавог друштва да се за ЕИ пронађе модел за опстанак, а не да оде у стечај. Зато смо и одлучили да поднесемо жалбу на одлуку Агенције за приватизацију – истакао је Поповић.

Електронска индустрија је била један од највећих југословенских привредних гиганата у другој половини 20. века. Имала је у једном тренутку више десетина, можда чак и стотину зависних предузећа, у којима је радило преко 27.000 запослених.

Спроведена приватизација ЕИ није успела, велики број фабрика и зависних предузећа је одавно угашен или су пропали. Многе, а међу њима чак и продате фабрике и предузећа уопште не раде, а једино опстају поједине фирме чији се некадашњи производни погони користе као магацини и складишта.

У ЕИ је прекинута производња ТВ и других апарата електронике и микроелектронике, музичких уређаја, телефона и друге телекомуникационе опреме, оптичких уређаја најсавременије технологије за наменску индустрију, полупроводника, апарата за домаћинство, струјомера...

Нема више ни производње рендген апарата и друге медицинске опреме по чему је ЕИ због изузетног квалитета производа била у истој равни са најпознатијим европским фабрикама у Немачкој, Холандији и другим земљама Западне Европе.

Већ неколико година никога од стручњака нема ни у истраживачким ни у развојним институтима и центрима ЕИ, у којима су водећу улогу имали врхунски кадрови – инжењери, економисти, магистри и доктори наука, стручњаци школовани на Електронском и другим факултетима Универзитета у Нишу.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.